Радар са синтетичком апертуром
Слика 1: Радарска силуета брода, формирана ISAR процесором радара Ocean Master
Радар са синтетичком апертуром
Радар са синтетичком апертуром, односно Synthetic Aperture Radar (SAR), јесте ваздухопловни или свемирски кохерентни радарски систем који користи путању лета платформе како би електронски симулирао изузетно велику антену или површину зрачења (апертуру). Током дужег временског периода електронски се чувају потпуни циклуси предаје и пријема (PRT), заједно са припадајућим прецизним подацима о релативном положају ваздухоплова. После одређеног броја ових циклуса, сачувани подаци се обрађују у процесору. При томе се различите Доплерове фреквенције појединачних циклуса укључују у геометријски прорачун. На тај начин се на радарској слици постиже знатно већа угаона резолуција него што би је омогућио стварни угао отвора антене.
Начин рада SAR радара
Слика 2: Синтетичка апертура је вештачки продужена антена
антенска решетка
SAR-а
Слика 2: Синтетичка апертура је вештачки продужена антена
SAR ради слично фазној антенској решетки, али за разлику од ње не користи велики број паралелних антенских елемената, већ само један антенски елемент, практично у временском мултиплексу. Различити геометријски положаји настају услед брзине кретања платформе.
SAR процесор чува амплитуде и одговарајуће фазне положаје ехо-сигнала свих периода понављања импулса током времена T, од положаја лета A до D. На основу ових података може се конструисати сигнал који би примила знатно већа антена, геометријске дужине v · T, при чему је v брзина платформе. Повећањем времена T повећава се „синтетичка апертура“ антене, чиме се побољшава угаона резолуција.
Када радар први пут открије циљ, као што је брод, започиње чување његових података. Док се платформа креће напред, чувају се сви наредни ехо-сигнали тог циља, све док се циљ налази у дијаграму антене. Путања коју платформа пређе за то време одређује симулирану, односно синтетичку величину антене. Синтетички смањен угао отвора антене, време лета током мерења и могући домет, условљен фреквенцијом понављања импулса, међусобно су зависни, тако да се на појасу снимања постиже што уједначенија угаона резолуција.
Технички предуслови су:
- фреквенцијски стабилан, потпуно кохерентан радарски систем
- процесор SAR високих перформанси и
- прецизно познавање путање кретања и брзине платформе.
Слика 3: Принцип SAR поступка
Слика 3: Принцип SAR поступка
Слика 3: Принцип SAR поступка
Ова технологија омогућава конструкторима ваздухопловних радара да постигну угаону резолуцију која би иначе захтевала изузетно непрактичне димензије антене, готово немогуће за транспорт ваздухопловом.
Током мисије Shuttle Radar Topography Mission (SRTM) SAR поступак је примењен и на свемирском шатлу.
Поред SAR радара користи се и Inverse Synthetic Aperture Radar (ISAR), који представља обрнути SAR поступак. Овде се као основа не користи путања лета ваздухопловног радара, већ вектор кретања откривеног циља. ISAR поступак је постао веома значајан на поморским патролним авионима, јер омогућава добијање радарских слика бродова довољног квалитета за идентификацију циља.
Фокусирани SAR
При израчунавању SAR слике мора се узети у обзир да се циљеви привидно налазе у блиском пољу синтетичке апертуре. Сателит се обично налази на орбиталној висини од око 800 km. Далеко поље синтетичке апертуре дужине око 1000 m у X опсегу почело би тек на удаљености већој од 60 000 km. Појединачни положаји антене зато немају приближно исту косу даљину до одређене тачке на површини Земље. При векторском сабирању мора се кориговати фазна разлика настала због различитих времена простирања на различитим косим даљинама. Добијени резултат назива се фокусирани SAR.
Изобличења даљине
Изобличење измерене даљине настаје зато што SAR, мерећи косу даљину, прима ехо-сигнал од узвишења терена релативно раније него од ниже положених објеката. На слици измерене даљине зато нису приказане у стварним размерама.
Слика 4: Скраћење перспективе
- Појам Foreshortening означава скраћени приказ стварних даљина (сабијање даљина услед перспективног скраћења). На пример, код планине чија је падина, од врха b до подножја a, нагнута према радару. Дужина ове падине приказује се на равни слике сабијено по даљини, од тачке a' до тачке b'.
Слика 5: Преклапање (Layover)
- О Layover изобличењу, односно преклапању, говори се када је терен толико стрм да је коса даљина до врха планине (b) мања од косе даљине до њеног подножја (a). На слици се тада чак замењује редослед оба објекта: тачка b' приказује се по даљини испред тачке a'.
Слика 6: Радарска сенка
- Када се узвишења терена осветљавају под углом, иза њих настаје радарска сенка, на енглеском Shadowing. Сенка објеката постаје дужа са повећањем упадног угла, слично као при заласку Сунца. Објекти који се налазе у сенци не могу се открити.
У стручним текстовима на немачком језику углавном се користе енглески називи. Ова изобличења настају услед познатих геометријских законитости и у већини случајева могу се кориговати током обраде слике поређењем снимака добијених из различитих перспектива. Овај поступак назива се ортометријска корекција или корекција терена.
SAR слике Месеца
Велики радарски систем TIRA Фраунхоферовог института за физику високих фреквенција и радарску технику FHR користи сопствено кретање Земље и Месеца за формирање синтетичке апертуре, чија је ефективна дужина готово једнака пречнику Земље. На тај начин радар може да картографише целу видљиву површину Месеца са резолуцијом од приближно 20 метара.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић


