www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Радар са синтетичком апертуром

ISAR слика брода: На црној позадини назиру се обриси брода.
Брод изгледа као слика састављена од грубих правоугаоних пиксела, чија је реална величина од једног до два квадратна метра.
Компактни труп брода светли најјаче. Полупровидна надграђа брода приказана су у нијансама сиве боје. Чак се и танки бродски јарболи могу распознати као веома тамни обриси.

Слика 1: Радарска силуета брода, формирана ISAR процесором радара Ocean Master

Радар са синтетичком апертуром

Радар са синтетичком апертуром, односно Synthetic Aperture Radar (SAR), јесте ваздухопловни или свемирски кохерентни радарски систем који користи путању лета платформе како би електронски симулирао изузетно велику антену или површину зрачења (апертуру). Током дужег временског периода електронски се чувају потпуни циклуси предаје и пријема (PRT), заједно са припадајућим прецизним подацима о релативном положају ваздухоплова. После одређеног броја ових циклуса, сачувани подаци се обрађују у процесору. При томе се различите Доплерове фреквенције појединачних циклуса укључују у геометријски прорачун. На тај начин се на радарској слици постиже знатно већа угаона резолуција него што би је омогућио стварни угао отвора антене.

Начин рада SAR радара

Слика 2: Синтетичка апертура је вештачки продужена антена

 
замишљена фазна
антенска решетка
синтетичка дужина
SAR-а

Слика 2: Синтетичка апертура је вештачки продужена антена

SAR ради слично фазној антенској решетки, али за разлику од ње не користи велики број паралелних антенских елемената, већ само један антенски елемент, практично у временском мултиплексу. Различити геометријски положаји настају услед брзине кретања платформе.

SAR процесор чува амплитуде и одговарајуће фазне положаје ехо-сигнала свих периода понављања импулса током времена T, од положаја лета A до D. На основу ових података може се конструисати сигнал који би примила знатно већа антена, геометријске дужине v · T, при чему је v брзина платформе. Повећањем времена T повећава се „синтетичка апертура“ антене, чиме се побољшава угаона резолуција.

Када радар први пут открије циљ, као што је брод, започиње чување његових података. Док се платформа креће напред, чувају се сви наредни ехо-сигнали тог циља, све док се циљ налази у дијаграму антене. Путања коју платформа пређе за то време одређује симулирану, односно синтетичку величину антене. Синтетички смањен угао отвора антене, време лета током мерења и могући домет, условљен фреквенцијом понављања импулса, међусобно су зависни, тако да се на појасу снимања постиже што уједначенија угаона резолуција.

Технички предуслови су:

померачки регистар
аритметичка логика

Слика 3: Принцип SAR поступка

померачки регистар
аритметичка логика

Слика 3: Принцип SAR поступка

Принцип SAR поступка
померачки регистар
аритметичка логика

Слика 3: Принцип SAR поступка

Ова технологија омогућава конструкторима ваздухопловних радара да постигну угаону резолуцију која би иначе захтевала изузетно непрактичне димензије антене, готово немогуће за транспорт ваздухопловом.

Током мисије Shuttle Radar Topography Mission (SRTM) SAR поступак је примењен и на свемирском шатлу.

Поред SAR радара користи се и Inverse Synthetic Aperture Radar (ISAR), који представља обрнути SAR поступак. Овде се као основа не користи путања лета ваздухопловног радара, већ вектор кретања откривеног циља. ISAR поступак је постао веома значајан на поморским патролним авионима, јер омогућава добијање радарских слика бродова довољног квалитета за идентификацију циља.

Фокусирани SAR

При израчунавању SAR слике мора се узети у обзир да се циљеви привидно налазе у блиском пољу синтетичке апертуре. Сателит се обично налази на орбиталној висини од око 800 km. Далеко поље синтетичке апертуре дужине око 1000 m у X опсегу почело би тек на удаљености већој од 60 000 km. Појединачни положаји антене зато немају приближно исту косу даљину до одређене тачке на површини Земље. При векторском сабирању мора се кориговати фазна разлика настала због различитих времена простирања на различитим косим даљинама. Добијени резултат назива се фокусирани SAR.

Изобличења даљине

Изобличење измерене даљине настаје зато што SAR, мерећи косу даљину, прима ехо-сигнал од узвишења терена релативно раније него од ниже положених објеката. На слици измерене даљине зато нису приказане у стварним размерама.

Слика 4: Скраћење перспективе

Скраћење перспективе

Слика 4: Скраћење перспективе

Слика 5: Преклапање (Layover)

Преклапање

Слика 5: Преклапање (Layover)

Слика 6: Радарска сенка

Радарска сенка

Слика 6: Радарска сенка

У стручним текстовима на немачком језику углавном се користе енглески називи. Ова изобличења настају услед познатих геометријских законитости и у већини случајева могу се кориговати током обраде слике поређењем снимака добијених из различитих перспектива. Овај поступак назива се ортометријска корекција или корекција терена.

SAR слике Месеца

Велики радарски систем TIRA Фраунхоферовог института за физику високих фреквенција и радарску технику FHR користи сопствено кретање Земље и Месеца за формирање синтетичке апертуре, чија је ефективна дужина готово једнака пречнику Земље. На тај начин радар може да картографише целу видљиву површину Месеца са резолуцијом од приближно 20 метара.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић