www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Бочни радар у ваздухоплову (SLAR)

Слика 1: Геометрија SLAR-а

Слика 1: Геометрија SLAR-а

Слика 1: Геометрија SLAR-а

Бочни радар у ваздухоплову (SLAR)

Бочни радар у ваздухоплову (SLAR), уграђен у ваздухоплов, представља пример радара за формирање слике. Овај радар не скенира подручје непосредно испод ваздухоплова, већ под бочним углом у односу на вертикалу, одакле потиче назив „Side Looking“ (бочно осматрање).

Платформа система SLAR, која може бити ваздухоплов или сателит, креће се праволинијском путањом на сталној висини. Радар зрачи под правим углом у односу на путању, косо према површини Земље, и осветљава широк појас (swath) на њој. Даљина (Range) дефинише се као димензија управна на путању лета, док се азимутом или попречном даљином означава димензија дуж правца лета.

Појам ширина појаса снимања односи се на појас на површини Земље са којег SLAR прима мерне податке. Уздужна димензија појаса пружа се дуж путање лета. Ширина појаса мери се управно на правац лета и требало би да представља географску даљину, али се понекад поједностављено наводи и као коса даљина.

SLAR углавном користи антену са реалном апертуром. То значи да антена мора имати одговарајуће геометријске димензије како би се постигла задовољавајућа угаона резолуција. Азимутна резолуција SLAR-а, Ra, израчунава се помоћу

Ra = H · λ H = висина антене (висина лета)
L = геометријска дужина антене
λ = таласна дужина предајног импулса и
θ = упадни угао (incidence angle)
(1)
L · cos θ

Слика 2: Промена резолуционе способности.

Слика 2: Промена резолуционе способности.

Слика 2: Промена резолуционе способности.

Једначина показује да се код SLAR-а азимутна резолуција линеарно погоршава са повећањем висине лета. Примена SLAR-а на сателиту захтевала би веома велику антену ради постизања одговарајуће угаоне резолуције. Због тога се у овом случају користе радари са синтетичком апертуром (SAR) како би се са мањом антеном постигла већа резолуција.

Димензије скениране површине повећавају се са упадним углом Θ, јер се тиме повећава и растојање између радара и површине Земље. То значи да су пиксели слике у далекој зони већи него у блиској зони. Ова промена размере мора се рачунски кориговати приликом приказивања слике.

У целом подручју радар мери даљину дуж радијалне линије видљивости између радарске антене и произвољног циља на површини Земље. То је коса даљина. Резолуција по даљини попречно на путању такође зависи од упадног угла и израчунава се помоћу:

Rr = c0 · tp c0 = брзина светлости
tp = трајање предајног импулса и
θ = упадни угао (incidence angle)
(2)
2 sin θ

Примери прорачуна:

SLAR са следећим техничким подацима
λ = 1 cm,
L = 3 m,
H = 6000 m,
θ = 60°, и
tp = 100 ns,
има следећу резолуциону способност:
Ra = 40 m по азимуту и
Rr = 17,3 m по даљини.

Исти SLAR на платформи у сателитској орбити на висини од 600 km постигао би азимутну резолуцију од Ra = 4000 m!

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић