Доплерово изоштравање снопа
Слика 1: Сектори ефикасности Доплеровог изоштравања снопа
Слика 1: Сектори ефикасности Доплеровог изоштравања снопа
Слика 1: Сектори ефикасности Доплеровог изоштравања снопа
Доплерово изоштравање снопа
Доплерово изоштравање снопа је поступак претварања измерених радарских одраза у слику. То је поступак за побољшање усмерености антена радара у ваздухопловству. При Доплеровом изоштравању снопа користи се Доплеров ефекат како би се информације из мешавине сигнала током једног периода отклона придружиле различитим азимутним угловима.
Назив је из историјских разлога двосмислен. Још 1951. године проналазач Carl Wiley назвао је SAR поступак Доплеровим изоштравањем снопа. Касније је овај назив употребљен за други поступак, код којег закретна антена на ваздухоплову ствара радарску слику на секторском ППИ-показивачу у правцу лета. Вајлијев поступак је тада добио други назив.[1]
Код радара у носу авиона морају се користити антене чије су геометријске димензије ограничене, често на мање од пола метра. Чак и при веома високим радним фреквенцијама могућа је само релативно мала усмереност (ширина снопа на половини снаге од око 4°). Са таквом антеном је у режиму стварног снопа могућа само веома мала угаона резолуција.
Рефлектујући објекти у радару у носу авиона стварају Доплерову фреквенцију у зависности од радијалне брзине. Што је нека тачка у подручју захвата радарске антене удаљенија од директне линије курса авиона, то је краћи њен вектор радијалне брзине, који је на графику приказан црвеном бојом, и утолико је мања Доплерова фреквенција ехо-сигнала те тачке. Ако је брзина авиона, а тиме и референтна вредност Доплерове фреквенције, позната, из измерене Доплерове фреквенције ехо-сигнала може се израчунати одступање азимутног угла рефлектујућег објекта.[2]
Ако се овај прорачун изврши за сваки пиксел радарске слике, добија се знатно оштрија слика него без примене овог поступка. У широком подручју слика је слична оној која би се могла добити радарском антеном са много већом усмереношћу. Међутим, поступак функционише само тамо где настаје мерљива разлика у Доплеровој фреквенцији. Непосредно у правцу лета и до приближно 15° лево и десно од њега поступак је неефикасан и не побољшава слику. У подручју ефикасне примене Доплеровог изоштравања снопа, азимутна резолуција антене са ширином снопа од око 4° може се побољшати на вредности од приближно 0,5°.
Овај поступак је 1970. године примењен у радару у носу авиона AN/APG-66 компаније Westinghouse, којим су биле опремљене прве испоручене верзије ловачког авиона F–16 компаније General Dynamics.
Извори и референце:
- Merill I. Skolnik: Radar Handbook. 3. Aufl. Mcgraw-Hill Professional, New York NY 2008, ISBN 978-0-07-148547-0. Странице 17.2f
- P. Tait: ''Introduction to Radar Target Recognition'' IET, 2005, ISBN 9780863415012 (ограничени преглед)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић