www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Разлике између радара, сонара и лидара

Заједничке карактеристике радара, сонара и лидара требало би да буду јасне: све три технологије мере време простирања емитованих сигнала до њихових одраза и на основу тога израчунавају удаљеност, а често формирају и сликовни приказ окружења.

Смер осциловања
Смер простирања

Слика 1: Трансверзални таласи (горе) у поређењу са лонгитудиналним таласима

Смер осциловања
Смер простирања

Слика 1: Трансверзални таласи (горе) у поређењу са лонгитудиналним таласима

Смер осциловања
Смер простирања

Слика 1: Трансверзални таласи (горе) у поређењу са лонгитудиналним таласима

Радар

У радару се за мерење времена простирања користе електромагнетски таласи. Њихова брзина простирања у атмосфери приближно је једнака брзини светлости. Фреквенција ових таласа бира се у опсегу од приближно 30 килохерца до тренутно 230 гигахерца. Унутар овог фреквенцијског спектра за електромагнетске таласе постоје различити начини простирања и услови простирања, који утичу на перформансе радара у жељеном смеру.

Електромагнетски таласи су трансверзални таласи и осцилују у равни попречној на смер простирања. Тачан смер осциловања одређује поларизација. Различите поларизације користе се да би се различита својства одраза објеката који се откривају циљано искористила ради њиховог бољег откривања.

Сонар

Код сонара се за мерење времена простирања користе звучни таласи. Најчешће је реч о ултразвуку, па се фреквенција налази изван чујног опсега. Звучни таласи се простиру искључиво као лонгитудинални таласи: осцилују само дуж линије смера простирања. Поларизација слична оној код електромагнетских таласа није могућа. Звучним таласима је за простирање потребна средина. Свака средина има сопствену брзину простирања. Формирање слике могуће је само ако постоји приближно хомогена средина простирања. То је, на пример, случај под водом, због чега се сонар најчешће примењује у поморству.

Лидар

Лидар користи светлосне импулсе за мерење времена простирања и зато је најсличнији радару. Као предајници се најчешће користе ласери. Њихова веома висока фреквенција налази се у петахерцном опсегу и обично се наводи као одговарајућа таласна дужина у вакууму. Она може бити и у инфрацрвеном подручју. Могуће је применити различите поларизације, али појмови из радарске технике могу имати знатно поједностављено значење у односу на истоимене појмове у оптици и зато их треба поредити само уз опрез.

Слика 2: Дужине кохеренције светлости: горе је релативно велика дужина кохеренције, доле су мале дужине кохеренције, а стрелице указују на хаотично распоређене фазне скокове, који истовремено могу представљати и промену смера поларизације.

Слика 2: Дужине кохеренције светлости: горе је релативно велика дужина кохеренције, доле су мале дужине кохеренције, а стрелице указују на хаотично распоређене фазне скокове, који истовремено могу представљати и промену смера поларизације.

Слика 2: Дужине кохеренције светлости: горе је релативно велика дужина кохеренције, доле су мале дужине кохеренције, а стрелице указују на хаотично распоређене фазне скокове, који истовремено могу представљати и промену смера поларизације.

Мерење Доплерових фреквенција код лидара подлеже другачијим технолошким условима. Код светлости се појам кохеренције примењује само унутар одређене дужине кохеренције, која се најчешће налази у микрометарском опсегу. Након тога настају неодређени фазни скокови који онемогућавају даљу кохерентну обраду сигнала. Код радара са потпуно кохерентним генерисањем предајног сигнала, ова дужина кохеренције је, насупрот томе, бесконачна. Због ограничења на једну дужину кохеренције, CW и FMCW- примене са лидаром практично нису изводљиве.

Из тог разлога се код радара деполаризација мери само као чиста ротација равни поларизације, јер се различите компоненте одраза кохерентно сабирају у талас са новим смером поларизације. Различита дужина кохеренције зато непосредно утиче на одраз од запреминских циљева, код којих се радарски одрази кохерентно сабирају и чак могу потпуно поништити (видети кружну поларизацију). Због тога је примена лидара нарочито распрострањена у метеоролошким осматрањима. Постоје и војне примене ласерских даљиномера, али се они могу користити само при доброј оптичкој видљивости (подсећања ради: радар не зависи од услова видљивости и осветљења).

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико