www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Врсте простирања електромагнетних таласа

Слика 1: просторни талас, површински талас и директни талас

Слика 1: просторни талас, површински талас и директни талас

Врсте простирања електромагнетних таласа

При простирању електромагнетних таласа у Земљиној атмосфери разликују се три основне врсте простирања:

Површински талас

Таласи који се простиру паралелно са површином Земље називају се површински таласи. Они се шире у свим правцима дуж Земљине површине. Међутим, пошто Земљина површина није идеалан проводник, тло одузима део енергије електромагнетном пољу (губици у тлу). Због тога је домет површинског таласа мањи што је проводљивост Земљине површине слабија.

Изнад морске воде домет површинског таласа знатно је већи него изнад копна, што је последица веће специфичне проводљивости морске воде.

Још један важан фактор који утиче на домет површинског таласа јесте фреквенција. Са порастом фреквенције смањује се дубина продирања електричног поља у тло, па је ефективни попречни пресек кроз који тече струја све мањи. Због тога се са повећањем фреквенције смањује домет. Зато површински талас нема практичан значај у фреквенцијском опсегу који се користи за радарске системе.

Просторни талас

Просторни талас је онај део енергије који антена зрачи у слободан простор и на који не утичу ни слабљење ни закривљеност Земљине површине. У потпуно хомогеној и неометаној средини просторни таласи се простиру праволинијски. У наставку ће бити размотрени просторни таласи који до пријемне антене стижу након преламања или рефлексије у Земљиној атмосфери. При томе се разликују:

Преламање у тропосфери

Метеоролошки процеси могу изазвати нагле промене влажности ваздуха и температуре. То истовремено значи и наглу промену густине ваздуха. Пошто је топао ваздух оптички ређи од хладног, формира се инверзиони слој.

Ова појава може довести до рефлексије таласа. Пошто слој топлог ваздуха на већој висини представља оптички ређу средину, талас се при довољно малом упадном углу враћа према Земљи.

Инверзиони слојеви могу се јавити на различитим висинама, што доводи до различитих појава прекомерног домета.

Рефлексија на јоносфери

За фреквенције од 3 MHz до 30 MHz („кратки таласи“) јоносфера делује као рефлектор. Више фреквенције пролазе кроз јоносферу, док ниже фреквенције слојеви D и E толико пригушују да се рефлексија јавља само повремено (претежно ноћу).

Пошто прелази између појединих слојева нису оштри, правило „угао упада једнак је углу рефлексије“ важи само приближно. Осим тога, слојеви су у сталном кретању и њихова јачина се непрекидно мења, па се услови рефлексије стално мењају. Пошто се просторни талас рефлектује и од Земљине површине, вишеструке рефлексије омогућавају веома велике домете у опсегу кратких таласа. За радарске системе ове фреквенције углавном нису погодне, осим код неколико такозваних OTH-B (Over The Horizon Backscatter) радара.

Због закона који важе при преламању и рефлексији, могу настати појаве прекомерног домета, при којима се електромагнетни таласи простиру на већим растојањима него што би се очекивало при нормалном простирању просторног таласа.

Директни талас

Код електромагнетних таласа фреквенција изнад 100 MHz у нормалним условима више не долази до рефлексије на јоносфери. Зато је за радаре од интереса само директни талас. Пошто се таласи у овом фреквенцијском опсегу простиру готово праволинијски и понашају се слично светлосним зрацима, називају се квазиоптичким таласима.

Теоријски, комуникација је могућа само ако постоји директна линија између предајника и пријемника. Због закривљености Земље, максимални домет зависи и од висине антена предајника и пријемника. Стога је домет теоријски ограничен такозваном радио-видљивошћу, односно радио-хоризонтом.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико