www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Брзина простирања електромагнетних таласа

Брзина светлости је брзина којом се светлост и други електромагнетни таласи простиру у вакууму. Она износи тачно 299 792 458 метара у секунди. То је једна од основних природних константи и представља апсолутну горњу границу брзине којом енергија (односно информације) и материја могу путовати кроз свемир, што је једна од основних поставки Ајнштајнове теорије релативности.

Ова горња граница важи и за простирање предајне енергије и ехо-сигнала радара. Међутим, брзина једнака брзини светлости достиже се само у вакууму, па се зато односи само на радаре на сателитима. У хомогеној средини таласи се простиру мањом фазном брзином vph. Она се може израчунати помоћу:

(1)

  • c0 = брзина светлости у вакууму
  • εr = релативна пермитивност
  • µr = релативна пермеабилност

Ова брзина простирања зависи и од густине средине.

У близини Земљине површине релативна пермеабилност ваздуха износи = 1, а индекс преламања је:

(2)

Због тога брзина светлости у близини Земљине површине износи 299 704 058 метара у секунди, односно око 99,97 % брзине светлости у вакууму. Стално опадање ваздушног притиска и температуре са порастом висине, а тиме и промена брзине простирања, утичу на правац простирања електромагнетних таласа (рефракција) и изазивају грешку при мерењу елевационог угла.

Висина [m]Притисак [hPa]Температура [K] εrvph [%]
01013288.21.0005999,971
1 000898281.71.0005399,974
2 000794275.21.0004799,977
3 000701268.71.0004199,980
4 000616262.21.0003599,983
5 000540255.71.0002999,986
8 000357239.01.0001999,991
10 000265223.21.0001399,994

Табела 1: Промена брзине простирања у стандардној атмосфери у зависности од висине (односно од ваздушног притиска и температуре)

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико