Простирање електромагнетних таласа
рефракције
Слика 1: Утицај рефракције на даљину радио-хоризонта
рефракције
Слика 1: Утицај рефракције на даљину радио-хоризонта
рефракције
Слика 1: Утицај рефракције на даљину радио-хоризонта
Простирање електромагнетних таласа
Простирање електромагнетних таласа у хомогеној средини (просторно и временски константној) одвија се према квазиоптичким законима. Такви услови су у Земљиној атмосфери релативно ретки, али се сматрају „нормалним“ условима.
Аномално простирање таласа
Међутим, ваздух као средина за простирање није хомоген. Промене диелектричне пропустљивости атмосфере утичу на индекс преламања појединих слојева ваздуха. То доводи до промене правца простирања таласа — рефракције. Индекс преламања при томе зависи од температуре ваздуха, атмосферског притиска и влажности ваздуха.
Суперрефракција
Слика 2: Приземна инверзија
Слика 2: Приземна инверзија
Под посебним условима, пре свега изнад мора, када се топлији ваздух са копна потискује изнад хладније површине воде, долази до суперрефракције. Познати су случајеви у којима је домет достигао и до 600% теоријског домета.
Прекомерни домет
Суперрефракција може знатно да повећа домет радара. Ехо од емитованог импулса стиже један или два периода импулса касније, па се циљ приказује на месту на екрану на којем се у стварности уопште не налази.
Слика 3: Тропосферско каналисање (Ducting)
Слика 3: Тропосферско каналисање (Ducting)
Ducting
У пракси се код простирања таласа изнад опсега метарских таласа јављају домети који су знатно већи од теоријских вредности. И у овом случају говори се о прекомерном домету. До тога долази када се формира ниско постављен и веома простран инверзиони слој (приземна инверзија). Тада се таласи простиру између приземног инверзионог слоја и Земљине површине. Ова појава назива се и тропосферско каналисање (tropospheric ducting). Поред тога, каналисање може настати и између два међусобно раздвојена инверзиона слоја.
При оваквом начину простирања настају мртве зоне у којима откривање циљева није могуће. Међутим, ако талас који се води између два таква инверзиона слоја стигне до пријемника (транспондера), могуће је успоставити везу на растојањима већим од 1000 km, иако је домет у нормалним условима само око 100 km.
Субрефракција
Могућ је и супротан ефекат. Смањени домет услед скретања дијаграма зрачења антене нагоре ипак није толико критичан као прекомерни домет. Губитак домета се много ређе примећује.
| Рефракција | Градијент индекса преламања |
Шематски приказ |
Услови настанка |
|---|---|---|---|
| Негативна (субрефракција) |
>0 | ![]() |
Снежне падавине, када се температура са висином смањује знатно брже, а влажност знатно спорије него у нормалној атмосфери |
| Без рефракције |
0 | ![]() |
када се фактор преламања N у појединим висинским слојевима не мења |
| Позитивна, слаба |
од 0 до −4·10−8 |
![]() |
Кишовито и облачно време, када се температура са висином смањује брже, а влажност спорије него у нормалној атмосфери |
| Позитивна, нормална |
−4·10−8 | Облачно време са добро измешаним ваздушним слојевима. Одговара нормалној атмосфери, у којој се температура ваздуха смањује за 6,5°C по километру висине, а притисак водене паре за 3,5 mbar по километру висине | |
| Позитивна, повећана |
од −4·10−8 до −17,5·10−8 |
Ведро време након заласка Сунца, када се температура ваздуха са висином смањује само незнатно, односно када почиње температурна инверзија | |
| Позитивна, критична |
−17,5·10−8 | ![]() |
Ведро време након заласка Сунца при потпуно развијеној температурној инверзији |
| Суперрефракција | испод −17,5·10−8 | ![]() |
Подручје високог ваздушног притиска са израженом температурном инверзијом и смањеном влажношћу ваздуха. Изнад копна ова појава је значајна ноћу и у јутарњим часовима, док се изнад мора по ведром времену често задржава током читавог дана, када је ваздух непосредно изнад морске површине хладнији и влажнији него у вишим слојевима атмосфере. |
Табела 1: Класификација атмосферске рефракције
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико




