www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Ширина пропусног опсега пријемника

Промена амплитуде сигнала у пропусном филтеру
Фреквенција (MHz)
B = 1,6 MHz

Слика 1: Промена амплитуде сигнала у пропусном филтеру са ширином пропусног опсега од −3 dB

Промена амплитуде сигнала у пропусном филтеру
[dB]
Фреквенција (MHz)
B = 1,6 MHz

Слика 1: Промена амплитуде сигнала у пропусном филтеру са ширином пропусног опсега од −3 dB

Промена амплитуде сигнала у пропусном филтеру са ширином пропусног опсега од −3 dB
Фреквенција (MHz)
B = 1,6 MHz

Слика 1: Промена амплитуде сигнала у пропусном филтеру са ширином пропусног опсега од −3 dB

Ширина пропусног опсега пријемника

Ширина пропусног опсега

Ширина пропусног опсега B, BW или Δf представља разлику између горње и доње граничне фреквенције радарског пријемника и изражава се у херцима. Код сигнала у основном опсегу, ширина опсега једнака је горњој граничној фреквенцији. У радарском пријемнику ширина пропусног опсега најчешће је одређена пропусним филтерима појачавача међуфреквенције. Пријемник мора бити способан да обради целокупну ширину опсега примљеног ехо-сигнала.

Међутим, што је ширина пропусног опсега већа, већи је и део основног шума који пријемник такође прима. Пошто је овај шум статистички распоређен по свим фреквенцијама, са повећањем ширине опсега прима се и више шума. Тиме се погоршава однос сигнал–шум, а самим тим и највећа могућа осетљивост пријемника.

Фреквенцијски спектар правоугаоног импулса може се анализирати помоћу брзе Фуријеове трансформације (FFT). Док идеалан правоугаони импулс теоријски садржи фреквенцијске компоненте које се простиру до бесконачно високих фреквенција, у пракси карактеристике предајника, пријемника и коришћених мерних инструмената ограничавају употребљив фреквенцијски опсег. Што је ширина пропусног опсега пријемника већа, то се верније може репродуковати првобитни облик импулса са стрмим ивицама.

За једноставне, немодулисане радарске импулсе потребна ширина пропусног опсега B може се приближно одредити као реципрочна вредност трајања импулса τ. Тачна вредност зависи од облика импулса и изабране дефиниције ширине пропусног опсега:

B ≈ 1 (1)
τ

Доплеров ефекат код покретних циљева изазива померање фреквенцијског спектра рефлектованог сигнала. Код циљева који се приближавају радару, трајање импулса се, осим тога, незнатно скраћује, а ширина опсега сигнала се одговарајуће повећава. Међутим, при одређивању ширине пропусног опсега пријемника посебно је важно узети у обзир да Доплеров померај фреквенције помера спектар примљеног сигнала у односу на пропусну карактеристику пријемника. Због тога ширина пропусног опсега пријемника мора да обухвати не само ширину опсега сигнала већ и очекиване Доплерове помераје фреквенције.

Пример из праксе: Ширина пропусног опсега пријемника радара П-12

Током моје службе као командира радарске станице са радаром П-12 приметио сам да се смањењем ширине пропусног опсега међуфреквенцијског појачавача основни шум могао знатно смањити, али су истовремено ознаке циљева који су се кретали нарочито великим брзинама, на пример авиона SR-71, постајале слабије. Мања снага шума, дакле, није нужно доводила до бољег откривања свих циљева.

Једно могуће објашњење је Доплеров померај фреквенције ехо-сигнала. Код веома брзих циљева померени спектар сигнала може делимично да се нађе изван пропусне карактеристике ускопојасног међуфреквенцијског филтера. Због тога се не слаби само шум већ и корисни сигнал. Оптимална ширина пропусног опсега пријемника зато увек представља компромис између потискивања шума и пријема сигнала са што мањим губицима.

Код радарских система са унутаримпулсном модулацијом предајног импулса, ширина пропусног опсега пријемника знатно је већа од реципрочне вредности трајања импулса. У том случају потребна ширина пропусног опсега пријемника зависи од врсте унутаримпулсне модулације, функције пондерисања и трајања компримованог импулса. Што је ширина опсега при линеарној фреквенцијској модулацији већа, то су ћелије по даљини мање и радар може да постигне бољу резолуцију по даљини, без претераног повећања бочних лобуса (Time-Side-Lobes) при компресији импулса.

Код научних радара са посебно високим захтевима у погледу резолуције по даљини у пракси се користе ширине опсега сигнала реда величине од 100 до 200 MHz. Веома сложени пријемници имају ширину пропусног опсега коју радарски процесор сигнала може непрекидно да подешава.

Производ трајања импулса и ширине опсега

Величина која се често користи за описивање компресије импулса јесте производ трајања импулса и ширине опсега τ·B (у µs·MHz, тако да је резултат бездимензиона величина), односно производ трајања импулса и ширине пропусног опсега. У различитим радарским уређајима овај производ може имати вредности између 5 и 1000. Код релативно малих вредности, на пример од 5 до 15, под повољним условима може се постићи потискивање бочних лобуса до 35 dB. Код већих вредности, између 15 и 500, у посебно пажљиво оптимизованим системима могуће је постићи и потискивање до 45 dB. Међутим, ове вредности нису резултати који се могу постићи у сваком случају. Стварно постигнуто потискивање бочних лобуса у великој мери зависи од поступка модулације, функције пондерисања и целокупне обраде сигнала, а у многим практичним применама знатно је мање.

Погледајте такође: примере поступака модулације за компресију импулса.

При довољно великој ширини опсега сигнала, компресијом импулса могу се добити импулси трајања од само неколико наносекунди. Тиме је могуће постићи резолуцију по даљини бољу од једног метра. Ако се времена простирања директног сигнала и сигнала рефлектованог од Земљине површине довољно разликују, њихова одвојена обрада може се користити и за одређивање висине.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић