www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Антена са помереним фазним центром (DPCA)

Слика 1: Принцип DPCA: померањем фазног центра компензује се сопствено кретање платформе.

Слика 1: Принцип DPCA: померањем фазног центра компензује се сопствено кретање платформе.

Антена са помереним фазним центром (DPCA)

Displaced Phase Center Antenna (DPCA) је назив поступка који представља једну од могућности просторно-временског прилагођавања (видети space–time processing) у оквиру обраде радарских сигнала. Користи се за побољшање вероватноће откривања циљева код ваздухопловних и свемирских радарских система који треба да откривају покретне циљеве у окружењу са непокретним одразима (clutter). Поступак је развила компанија General Electric, која га је почетком педесетих година уградила у ваздухопловне радаре за рано упозоравање. DPCA представља техничко решење за елиминисање Доплерових фреквенција које настају услед сопственог кретања радарске платформе. Основни принцип је електронско управљање антеном тако да се кретање авиона унапред компензује електронски симулираним померањем антене уназад.

Код радара који треба да открива покретне циљеве, ехо-сигнали из два или више периода понављања импулса међусобно се упоређују, а покретни циљеви се препознају на основу фазних разлика. Код радара који се сам креће у односу на непокретне циљеве (на пример код SLAR-а), овакво разликовање није једноставно могуће. Због сопственог кретања и непокретни циљеви имају радијалну брзину у односу на радар, па самим тим и Доплерову фреквенцију, те се не могу разликовати од покретних циљева. Да би се овај ефекат избегао, у таквим радарима може се применити DPCA поступак.

У DPCA поступку могуће је померати фазни центар фазно управљане антене супротно смеру кретања авиона. У принципу, један предајни импулс емитује се само преко предње половине зрачних елемената фазно управљане антене. Следећи предајни импулс емитује се преко задње половине. Током времена између првог и другог предајног импулса (обично неколико стотина микросекунди) авион се помери за мало растојање (приближно један метар), тако да се задња половина антене налази тачно на месту са кога је први импулс био емитован преко предње половине антене. Предност овог поступка је у томе што непокретни циљеви привидно више немају радијалну брзину изазвану кретањем авиона. Такви непокретни циљеви могу се затим потиснути применом компензације између периода.

Услов за то је да брзина лета у односу на тло, фреквенција понављања импулса (PRF) и геометрија појединачних зрачних елемената буду прецизно међусобно усклађени. Чак и мала одступања у прорачуну брзине лета могу имати веома неповољне последице. Током периода пријема могу се искористити предности дигиталног обликовања дијаграма антене како би се оваква микропомерања компеновала накнадном корекцијом фазног центра антене.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>