www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Мерење осетљивости пријемника

средњи
ниво шума
MDS
3 dB

Слика 1: Осцилограм за мерење осетљивости (MDS)

средњи
ниво шума
3 dB

Слика 1: Осцилограм за мерење осетљивости (MDS)

Мерење осетљивости пријемника

Мерењем осетљивости пријемника одређује се најмања могућа снага на улазу пријемника при којој радар још увек може да открије циљ (MDS, Minimum Detectable Signal, или Minimum Discernible Signal). Ово мерење омогућава важну оцену оперативне спремности радара.

Мерење на аналогним пријемницима

Предуслов за овакво мерење је калибрисан високофреквенцијски генератор сигнала, који по потреби може да обезбеди и посебне врсте модулације. Као додатни мерни уређај потребан је осцилоскоп.

Помоћу одговарајућег високофреквенцијског генератора, у ритму фреквенције понављања импулса генеришу се високофреквенцијски импулси снаге 1 mW (= 0 dBm). Ови импулси се преко променљивог пригушивача уводе у пријемни пут. Видео-сигнал пријемника доводи се на осцилоскоп. Помоћу променљивог пригушивача високофреквенцијски сигнали се затим пригушују све док амплитуда пријемног сигнала на осцилоскопу не буде за 3 dB (!) изнад средњег нивоа шума. Али опрез! Вредност од 3 dB односи се на ниво снаге. Осцилоскоп, међутим, не приказује снагу, већ напон! Могло би се сада претпоставити да удвостручење снаге (3 dB) захтева учетворостручење амплитуде (6 dB). У принципу: да, али овде се мере само релативне амплитуде у међусобном поређењу. Ниво сигнала шума такође се процењује само на основу његове амплитуде на осцилоскопу. Удвостручење вредности 0,707 и даље је 2 × 0,707. Према томе, променљиви пригушивач се подешава све док однос амплитуда сигнал/шум не буде приближно 2 према 1. Вредности очитаној на променљивом пригушивачу додају се пригушења мерног склопа (кабл, конектори, усмерени спрежник). Резултат представља MDS вредност измереног пријемника.

ка антени
HF импулсни
генератор
 0 dBm
променљиви
пригушивач
0 … −120 dB
усмерени
спрежник
−31,5dB
Дуплексер
Пријемник
Предајник
Синхронизациони
импулси
−0,5 dB
−5 dB калибрисани кабл
−0,5 dB губици на конекторима

Слика 2: Мерни склоп за MDS, морају се узети у обзир пригушења у усмереном спрежнику, конекторима и каблу.

ка антени
Предајник
Синхронизациони
импулси
−0,5 dB
−5 dB калибрисани кабл
−0,5 dB губици на конекторима

Слика 2: Мерни склоп за MDS, морају се узети у обзир пригушења у усмереном спрежнику, конекторима и каблу.

ка антени
Предајник
Синхронизациони
импулси
−0,5 dB
−5 dB калибрисани кабл
−0,5 dB губици на конекторима

Слика 2: Мерни склоп за MDS, морају се узети у обзир пригушења у усмереном спрежнику, конекторима и каблу. (интерактивна слика)

У овом примеру мерног склопа очитаној вредности (нпр. −100 dB) мора се додати пригушење кабла и оба конектора измерено у калибрационој лабораторији. На улаз пријемника у овом примеру, дакле, стиже само −106 dBm!

Пошто сигнал шума који се при мерењу MDS види на осцилоскопу нема константну амплитуду, тачно мерење наилази на тешкоће. Да би се област толеранције резултата мерења свела на минимум, треба извршити визуелно усредњавање сигнала шума, нумерички одредити вредност и мењати пригушење све док амплитуда испитног сигнала не порасте на двоструку вредност.

Мерење на дигиталним пријемницима

У дигиталним радарским уређајима мерење осетљивости пријемника може се обавити интерним циклусом испитивања, који се изводи током мртвог времена радара, односно током времена у којем се фазни померачи једне фазно управљане антене поново подешавају за нови правац зрачења. Овај интерни циклус испитивања по свом току одговара поступку мерења у аналогном радарском уређају.

Спољно мерење се по правилу може спровести само у радионичким условима. За то је потребан већи број мерних уређаја који могу да симулирају сондирајуће сигнале предајника у произвољном тренутку, али синхроно са радаром. То значи да оригинални сигнал предајника мора моћи произвољно да се одложи како би се на екрану приказао на жељеној даљини, изван дејства STC кола.

Код активних фазно управљаних антена овај поступак мора да се спроведе на сваком појединачном предајно-пријемном модулу. То се може обавити у лабораторијским условима током поправке или у оперативним условима у оквиру уграђене испитне рутине (BITE). Међутим, током овог мерења мора се имати у виду да осетљивост појединачног пријемника мора бити знатно лошија од осетљивости целокупног система. Разлог је у томе што се сви ехо-сигнали кохерентно сабирају, док шум није кохерентан и зато не може да се сабира у истој мери.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико