www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Генерисање испитног еха

Слика 1: Пример високофреквенцијског генератора сигнала,
овде DSG 3065B компаније Rigol

Слика 1: Пример високофреквенцијског генератора сигнала,
овде DSG 3065B компаније Rigol.

Генерисање испитног еха

За многе задатке мерења и испитивања на радару потребан је вештачки генерисан ехо-сигнал, чија величина може бити тачно дефинисана. Такви задаци су, на пример:

У зависности од модулације импулса предајника постоје два различита начина за генерисање таквог ехо-сигнала за проверу или мерење. Код класичних импулсних радара поступак је још релативно једноставан: потребно је само окидачки импулс одложити за време које одговара жељеној даљини, а генератор сигнала на основу њега генерише жељени високофреквенцијски сигнал. (Такав окидачки импулс је у сваком радару увек доступан ради синхронизације мерних уређаја.)

Поступак је сложенији када радар користи интраимпулсно модулисан импулс предајника чији таласни облик није познат генератору сигнала.

Неки радари, нарочито у контроли ваздушног саобраћаја, наизменично користе оба поступка: веома кратак, интерно немодулисан импулс за мале даљине и обично дужи, линеарно фреквенцијски модулисан импулс предајника за велике даљине. Ако се обе врсте ехо-сигнала обрађују у истом пријемном каналу, често је довољно користити само једноставнију варијанту.

Интраимпулсно модулисани сигнали

Код интраимпулсно модулисаних сигнала постављају се већи захтеви пред мерне уређаје. У првом кораку мора се примити и анализирати тренутни сигнал предајника. У ту сврху сигнал предајника се синхроно демодулише и дигитализовани I&Q подаци се преко кабла за податке преносе другом мерном уређају. Други мерни уређај је такозвани векторски генератор сигнала и своју високофреквенцију модулише тачно овим I&Q подацима. На тај начин настаје копија сигнала предајника у односу 1:1, али већ незнатно временски одложена услед времена простирања кроз мерне уређаје. Ово кашњење може се додатно променити за слободно програмабилно време.

Слика 2: Мерни склоп генератора радарског еха са усмереним спрежником

PC
Анализатор
спектра
Векторски
генератор
сигнала
Радар
Радарска
антена
Радарски
предајник
Радарски
пријемник
Процесор
радарских сигнала
Усмерени спрежник
Пригушивач
симулирани ехо-сигнал
Референтна
фреквенција

Слика 2: Мерни склоп генератора радарског еха са усмереним спрежником (интерактивна слика)

Овај мерни склоп са слике 2 мора се прилагодити у зависности од расположивих прикључака мерних уређаја.

Радари са пасивном антеном најчешће имају усмерени спрежник уграђен у антенски напојни вод. Он служи, на пример, за мерење снаге предајника, односа стојећих таласа и може се, после промене смера завршног отпорника, користити и за увођење ехо-сигнала. Оно што, међутим, није могуће јесте: истовремено на овом прикључку узимати узорак ради анализе сигнала предајника и уводити симулирани ехо-сигнал! За то би уместо усмереног спрежника мерна утичница морала бити једноставно паралелно прикључена на антенски напојни вод, али би тада била потпуно неприлагођена и погоршала би импедансу антенског напојног вода. Зато се на овом прикључку може издвојити само део снаге предајника. За увођење ехо-сигнала мора се пронаћи други прикључак. Најједноставније је директно одвојити кабл на улазу пријемника и прикључити мерни кабл са испитним сигналом.

Код активних фазно управљаних антена овакав мерни склоп, међутим, није могућ. На радару не постоје мерне утичнице које би могле да се користе у ту сврху. У мерном склопу са слике 2 сада се може изоставити све што је означено плавом бојом и припада радару. Уместо тога, на каблове се прикључују мале антене прилагођене фреквенцији предајника. Анализатор спектра сада прима сигнал предајника, најчешће из бочних латица антене. Генератор сигнала емитује ехо-сигнал у блиској зони радарске антене. Оба мерна уређаја зато морају бити постављена на отвореном, на одређеној удаљености од радарске антене. Даљинско управљање преко LAN кабла омогућава руковање из радарског склоништа.

Репетиторски ометач

Овај мерни склоп изван радара функционише са сваким радарским уређајем. Међутим, он у принципу представља и коло ометачког предајника који може да створи снажан лажни циљ на радарским показивачима. Код рада активног система, пре извођења испитивања преко антене неопходно је усаглашавање са оператором радара.

Кохерентност?

Да ли је овај мерни склоп према слици 2 способан да симулира кохерентне ехо-сигнале?
На ово питање није тако једноставно одговорити са да или не. Зависи од више фактора…

Пре свега зависи од тога да ли се симулирани ехо-сигнал у мерном склопу генерише довољно брзо. Пошто се фазни положај сигнала предајника такође анализира и узима у обзир при генерисању ехо-сигнала, генерисани ехо-сигнал је кохерентан са тим једним импулсом предајника. Ако је ехо-сигнал доступан још у истом периоду понављања импулса, може се са сигурношћу говорити о кохерентности.

Као друго, зависи од тога да ли је радарски предајник потпуно кохерентан, односно да ли су импулси предајника радара међусобно кохерентни. Ако нису, што је код предајника са магнетроном увек случај, онда овај склоп може бити кохерентан само унутар једног периода понављања импулса. У том случају говори се о кохерентности на пријемном путу. Пошто исто важи и за следећи импулс предајника, помоћу овог мерног склопа може се генерисати ехо-сигнал са особинама непокретног циља. Пошто се на симулирани ехо-сигнал може додатно модулисати промена фазе, могуће је симулирати и циљеве са Доплеровом фреквенцијом.

Ако је, међутим, радарски предајник потпуно кохерентан, његови појединачни импулси су међусобно кохерентни. У том случају кохерентност овог мерног склопа не зависи од тога да ли је симулирани ехо-сигнал доступан још у истом периоду понављања импулса или није. Тиме би ехо-сигнал остао кохерентан чак и када би био доступан тек неколико периода понављања импулса касније.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико