Мерења осцилоскопом
Слика 1: Катодна цев 8LO4I старог осцилоскопа
Мерења осцилоскопом
Као што и сам назив указује, осцилоскоп се користи за приказивање (електричних) осцилација (осциловања).
Уређаји старијих генерација користили су за то катодну цев. У њој се скретао електронски сноп који је падао на луминисцентни екран (луминисценција: апсорпција енергије у материји и њено накнадно зрачење у видљивом делу спектра). Код осцилоскопа са катодном цеви кинетичка енергија електрона претвара се углавном у зеленкасту светлост. Скретање електронског снопа могло је да се врши и електричним и магнетним пољима. Код осцилоскопа са катодном цеви електронски сноп се скреће у зависности од мерног сигнала, док његов интензитет остаје константан.
Слика 2: Савремени четвороканални осцилоскоп са равним екраном
Савременији осцилоскопи користе раван екран, сличан екрану рачунара. У уређају ради и процесор који од мерног сигнала формира прегледан графички приказ. Његове функције одређује софтвер који се користи у уређају. Захваљујући томе, савремени осцилоскопи имају и знатно ширу област примене.
Готово сваки осцилоскоп има следећа два режима рада: нормални режим и X-Y режим.
Нормални режим
Слика 3: Осцилоскоп у нормалном режиму
У овом режиму рада електронски сноп се равномерно креће слева надесно. Трајање једног прелаза може да се подеси од неколико микросекунди до неколико секунди. Вертикални положај снопа одређује сигнал који се испитује: положај на екрану директно је пропорционалан тренутној вредности улазног напона. Фактор пропорционалности, односно опсег напона приказан на екрану, може да се подешава у опсегу од миливолти до волти. Добијена слика на екрану представља временски приказ улазног напона (дијаграм време–напон).
Ако је мерни сигнал периодичан, на пример синусоидалан или у облику низа импулса, може се синхронизовати са хоризонталним кретањем електронског снопа.
У ту сврху сноп се задржава на левој ивици екрана док се не појави окидачки сигнал („trigger“ означава „окидач“). При интерном окидању окидачки сигнал настаје поређењем мерног напона са нивоом окидања, односно са константним подесивим напоном. Ако се знак њихове разлике промени са - на + или обрнуто, у зависности од подешавања, долази до окидања. При томе минус и плус одговарају одређеним вредностима напона, на пример 0 волти и 5 волти. Није битно ако се током једног прелаза окидачки сигнал појави више пута. Ако се, међутим, током једне периоде окидање изврши више пута, настаје фазно померено преклапање. Као алтернатива интерном окидању, окидачки сигнал може да се доведе и споља; тада се говори о екстерном окидању.
X-Y режим
Слика 4: Лисажуова фигура
X-Y режим је веома занимљива примена, која је, међутим, у мерној пракси потпуно изгубила значај.
У X-Y режиму сноп се и у X правцу (хоризонтално) и у Y правцу управља одговарајућим мерним сигналом. То омогућава приказ једног сигнала као функције другог сигнала, на пример дијаграм струја–напон. Опсег приказа у оба правца може поново да се подешава независно. У овом режиму окидање није потребно.
Ако се на X и Y улаз доведу два синусоидална напона, настаје такозвана Лисажуова фигура. Ако оба синусоидална напона имају потпуно исту фреквенцију, на екрану се исцртава само права дијагонална линија. Ако између два синусоидална напона исте фреквенције постоји фазна разлика, настаје елипса или чак круг. Ако се фреквенције разликују, настаје фигура слична оној приказаној на слици 4.
У време када још нису постојали анализатори спектра и фреквенцметри
ова метода је, на пример, могла да се користи за поређење фреквенција. Данас се фазна мерења погодније изводе помоћу векторских анализатора мреже (VNA).Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико