www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Мерење напона и струје

RL

Слика 1: Мерење напона

RL

Слика 1: Мерење напона

Мерење напона и струје

При мерењу напона или струје, величина која се мери изражава се као однос према одговарајућој мерној јединици. Тако се напон приказује као вишекратник волта или као његов део. Струја се мери у амперима.

Мерење напона

При мерењу напона мерни уређај се прикључује паралелно са потрошачем (на пример отпорником) или извором напона. Да мерни уређај не би непотребно утицао на резултат мерења, његов унутрашњи отпор треба да буде што већи. Мерни уређај је, наиме, прикључен паралелно са отпорником и кроз њега такође протиче извесна струја. За извор напона то значи да је оптерећен укупном струјом кроз отпорник и мерни уређај, па се због тога вредност напона мења, мада понекад само незнатно.

У пракси важи да је утицај мерног уређаја на резултат већи што је напон који се мери мањи.

Међутим, при мерењу одређених вредности напона тачност мерења има споредан значај. То најчешће важи за радне напоне: електронском колу је, на пример, свеједно да ли уместо радног напона од 5 волти има 4,95 или 5,05 волти. Постоје, међутим, и напони који морају да буду подешени што прецизније. То нарочито важи за референтне напоне, на пример код аналогно-дигиталних претварача, који треба да буду подешени са тачношћу до једног хиљадитог дела волта.

Код старијих, аналогних мерних уређаја мора се водити рачуна о томе да мерни опсег буде правилно изабран у складу са очекиваним резултатом. Код непознатих напона мерење мора да започне са највећим мерним опсегом, који се затим постепено смањује док аналогни показивач не достигне приближно 2/3 пуног отклона. Тек тада је резултат мерења довољно тачан!

Мерне утичнице за
напон

Слика 2: R&S® Scope Rider је преносиви осцилоскоп са могућношћу директног мерења струје, напона и отпора.
(Љубазношћу компаније Rohde & Schwarz)

Мерне утичнице за
напон

Слика 2: R&S Scope Rider је преносиви осцилоскоп са могућношћу директног мерења струје, напона и отпора.
(Љубазношћу компаније Rohde & Schwarz)

Савремени мерни уређаји најчешће имају дигитални приказ резултата мерења. Они такође аутоматски мењају мерни опсег када то захтева напон који се мери. То је практично, али има и један недостатак: чак и када на мерној тачки уопште не би требало да постоји напон, мерни уређај ипак може нешто да покаже: најчешће напон у доњем миливолтном подручју изазван веома малим струјама цурења. Нажалост, и симбол који означава мерни опсег (mV) често је веома мали. Зато треба пажљиво погледати шта мерни уређај заиста показује.

Мерење напона осцилоскопом

Сваки осцилоскоп погодан је и за директно мерење једносмерних или наизменичних напона на екрану. Осцилоскоп мора да се пребаци у режим у којем се приказују и једносмерни напони. Затим се бира одговарајућа размера при којој овај једносмерни напон на екрану исцртава хоризонталну линију. Размера, на пример 1 волт по подеоку, тада представља меру величине напона: 5 подеока тада одговара тачно 5 волти. При мерењу наизменичног напона на овај начин се, међутим, мери вршни напон US. Ефективни напон Ueff тада мора да се израчуна. За синусоидни напон приближно важи:

Ueff ≈ 0,707· US (1)

Постоје и вишенаменски мерни уређаји који, на пример, уређајем већ неопходни аналогно-дигитални претварач могу да користе и за директно мерење напона (види слику 2). То је веома практично јер, ако се мерним уређајем мерења врше, на пример, на окретном постољу радарске антене на високом торњу, може да се избегне силазак са торња ради доношења другог мерног уређаја.

RL

Слика 3: Мерење струје

RL

Слика 3: Мерење струје

Мерење струје

При мерењу струје мерни уређај се најчешће везује редно у струјно коло. То значи да се струјно коло прекида и да се на том месту прикључује мерни уређај. Унутрашњи отпор мерног уређаја треба да буде што мањи како би што мање утицао на укупан отпор, односно како не би изобличио резултат мерења.

Због тога се у мерном уређају најчешће користи изузетно мали редни мерни отпорник. Мерни уређај у ствари мери само пад напона на том малом отпорнику и резултат, према Омовом закону, претвара у вредност струје.

За веома велике струје може се користити и други принцип мерења: такозвана струјна клешта. Она такође мере струју само посредно, јер заправо мере магнетно поље које настаје услед протицања струје кроз проводник и претварају га у вредност струје. Могу се, међутим, користити само ако клештима може да се обухвати један проводник. Вишежилни кабл доводи до погрешног мерења.

Мерење отпора

Мерење омског отпора је функција већине мултиметара. За то постоје две могућности мерења:

  1. Отпорник се оптерећује константном струјом познате вредности из извора константне струје. Резултат мерења је пропорционалан паду напона на отпорнику (као што је приказано на слици 1). На основу тога може да се израчуна вредност отпора.
  2. Отпорник се оптерећује константним, регулисаним напоном познате вредности. Резултат мерења је пропорционалан струји кроз отпорник (као што је приказано на слици 3). На основу тога може да се израчуна вредност отпора.
Мерење капацитивности

У основи, ово мерење је слично мерењу отпора, само што се уместо једносмерне струје користи наизменична струја познате фреквенције. Тако се мери такозвана реактанса (отпор наизменичној струји) кондензатора, а затим се из познате фреквенције израчунава његова капацитивност.

Међутим, када се то ради мултиметром, резултат је више процена него прецизно мерење. Ипак, на основу тог мерења може се утврдити да ли је кондензатор још увек исправан или није.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико