www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Мерења анализатором спектра

Слика 1: Тродимензионални приказ праваца посматрања за временски и фреквенцијски домен,
лево: дводимензионални приказ помоћу осцилоскопа;
десно: приказ у облику фреквенцијског спектра.

Слика 1: Тродимензионални приказ праваца посматрања за временски домен и фреквенцијски домен,
лево: дводимензионални приказ помоћу осцилоскопа;
десно: приказ у облику фреквенцијског спектра.

Мерења анализатором спектра

Анализатор спектра је мерни уређај који је по својој конструкцији веома сличан осцилоскопу. Оба мерна уређаја користе се за приказивање и мерење сложених облика сигнала. Оба мерна уређаја на ординати приказују амплитуду измереног сигнала. Разлика постоји у приказу на апсциси. Код осцилоскопа то је временска оса, а код анализатора спектра фреквенцијска оса. Осцилоскоп, дакле, мери у временском домену (често се назива временски домен: дослован превод енглеског израза time-domain), док анализатор спектра мери у фреквенцијском домену (фреквенцијски опсег, frequency-domain).

Ако треба приказати идеалан синусоидални напон, осцилоскоп приказује ту синусоиду преко целе ширине екрана. Код анализатора спектра та синусоида се приказује као уска вертикална линија. Најмање промене идеалног синусоидалног облика, на пример услед мале фреквенцијске модулације, на осцилоскопу се уопште не би уочиле. На анализатору спектра би се, међутим, приказало више вертикалних линија чија дужина зависи од амплитуде одговарајуће компоненте сигнала.

На слици 1 приказана је мешавина три синусоидалне фреквенције. Приближно таква мешавина сигнала настала би када FMCW радар открива три циља на различитим растојањима. На осцилоскопу би се ове три фреквенције можда могле препознати ако њихове разлике у фреквенцији нису превелике. Међутим, мерење фреквенције, што би у овом случају значило мерење растојања, не би било могуће осцилоскопом. Тек на анализатору спектра могу да се измере све три фреквенције. Код FMCW радара анализатор спектра може директно да се користи као уређај за мерење растојања.

Слика 2: Приказ предајног сигнала импулсног радара на анализатору спектра

Слика 2: Приказ предајног сигнала импулсног радара на анализатору спектра

Мерење спектра

Код импулсног радара временски токови најбоље се приказују на осцилоскопу. Задатак анализатора спектра је, на пример, да процени квалитет испитног сигнала који генерише предајник. На слици 2 приказан је спектар магнетронског предајника. Код магнетронског предајника предајна снага може, на пример, да се регулише повећањем струје магнетрона. Већа генерисана снага, међутим, не значи истовремено и већи домет. Мерење снаге је увек широкопојасно. Зато се мере и делови снаге који се налазе изван пропусног опсега осталих радарских склопова, на пример антене и диплексера. Помоћу анализатора спектра може да се процени да ли се додатна снага, настала повећањем струје магнетрона, уопште налази у опсегу жељених фреквенција. У супротном нема смисла даље повећавати струју, јер би једини ефекат био скраћење радног века магнетрона.

И анализатором спектра могу да се препознају временске зависности фреквенције понављања импулса, јер су и распоред фреквенцијских линија и празнине између њих информативни. Међутим, осцилоскоп то може да прикаже знатно прегледније.

Слика 3: Анализатор спектра RSA6265

Техничка решења

Код аналогних мерних уређаја користи се електрично подесив пропусни филтар како би се фреквенције временски раздвојиле и њихове амплитуде приказале као код осцилоскопа. У пракси се у пропусном филтру чак користи фиксно подешена фреквенција, а сигнал који се мери меша се, као код суперхетеродинског пријемника, са фреквенцијом мешања која се временски линеарно мења, такозваном воблер-фреквенцијом. Квалитетни дигитални анализатори спектра такође користе овај принцип због веће тачности и резолуције. Тако уређај приказан на слици 3 може да прикаже фреквенције до највише 26,5 GHz.

Код јефтинијих дигиталних анализатора спектра хардвер се понекад само незнатно разликује од хардвера осцилоскопа. Разлика је углавном само у софтверу: сигнали из временског домена се помоћу Фуријеове трансформације претварају у фреквенцијски домен. То значи да савремени осцилоскопи, применом другог или додатног софтвера, такође могу да раде као анализатори спектра. Међутим, њихови резултати, односно резолуција, тада су нешто мање тачни, јер једноставни осцилоскопи често не постижу пропусне опсеге који су за то неопходни. Поред тога, брза Фуријеова трансформација такође захтева време и постаје мање тачна код сигнала који се брзо мењају у времену.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико