Блиско поље / далеко поље
Појмови блиско поље и далеко поље описују области око извора електромагнетног таласа, у нашем случају око антене. У блиском пољу антене разлике у растојању, односно времену простирања, између различитих тачака извора спречавају кохерентно сабирање сигнала.
Тачкасти извор зрачења, као што је изотропни сферни зрачник, не може имати блиско поље. Блиско поље постоји тек када геометријске димензије извора зрачења достигну величину таласне дужине или је премаше. Унутар блиског поља антена не само да зрачи, већ поново прима и део већ зрачене енергије из околине.
Слика 1: Блиско поље антенске групе
Слика 1: Блиско поље антенске групе
Слика 1 приказује антенску групу састављену од четири појединачна зрачника који се напајају у истој фази. Тек на одређеном растојању четири појединачна поља почињу да се стапају у јединствен таласни фронт. Иако је цртеж приказан у веома великој размери, целокупна приказана област још увек припада блиском пољу. Да би се приказало далеко поље, цртеж би у истој размери морао бити четири пута шири. Тек тада би се појединачна поља у потпуности преклопила.
Код малих антена (најчешће појединачних зрачника чије су геометријске димензије мање од таласне дужине), растојање од антене од кога почиње далеко поље износи приближно rдалеко ≈ 2 · λ.
Код већих антена (антенских група или рефлекторских антена, као што је, на пример, параболична антена) ово растојање се израчунава помоћу следеће формуле:
| rдалеко = | 2 · L2 | L = геометријска димензија антене λ = таласна дужина |
(1) |
| λ |
Електромагнетна поља описују се Maxwellовим једначинама. Математички смисао појмова блиско и далеко поље лежи у томе што су у далеком пољу могућа поједностављења у прорачуну. Особине таласа у блиском пољу описују се полиномима по растојању r облика r - n високог реда n. У далеком пољу, при великим растојањима, опис се поједностављује јер члан првог реда доминира над свим осталим члановима. У блиском пољу, напротив, за опис целокупног електромагнетног поља јављају се чланови са различитим степенима растојања r, на пример r - 2 и r - 4. Као чланови блиског поља означавају се они чланови који са порастом растојања опадају брже. Они се у већини случајева могу занемарити када се описује дејство поља на удаљене објекте.
Далеко поље се назива и Фраунхоферова област, док се блиско поље назива Френелова област.
Унутар такозване Рејлијеве зоне, од антене до растојања L²/(2·λ), антена не само да зрачи, већ поново прима и део већ зрачене енергије из околине. Ово има велики значај код радарских антена смештених у радомима, јер рефлексије унутар радома могу деловати као рефлектована енергија коју антена поново прима, што се затим одражава на рад предајника. Са мерног становишта то утиче на коефицијент стојећих таласа. Са енергетског становишта овај део снаге сматра се реактивном снагом.
LVA антена има ширину L = 9,4 m. Фреквенција је задата на 1030 MHz. Таласна дужина израчунава се као λ = 0,291 m.
- Блиско поље прелази у далеко поље на растојању од приближно 607 m.
- Рејлијева зона простире се до растојања од 152 m.
Мерна антена за снимање антенског дијаграма мора зато бити постављена најмање 607 m од LVA антене (препоручује се чак и знатно веће растојање).
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>