www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Радар за контролу ваздушних путева

SRE-M6

Слика 1: Антена радара за контролу ваздушних путева SRE-M6 у Нордхолцу

SRE-M6

Слика 1: Антена радара за контролу ваздушних путева SRE-M6 у Нордхолцу

Радар за контролу ваздушних путева

Као радар за контролу ваздушних путева или рутни радар означава се посебна врста радара за контролу летења, која је развијена за надзор ваздушног саобраћаја дуж ваздушних рута. Помоћу њега могуће је пратити ваздушни саобраћај ван непосредних зона аеродрома.

Ови радарски уређаји обично раде у L-опсегу са дометом до 240 NM (≙ 450 km). То су примарни радари који, најчешће из економских разлога, омогућавају само дводимензионални приказ ваздушног простора. Међутим, увек су повезани са савременим Mode-S способним секундарним радаром, који обезбеђује и трећу просторну координату.

Антена је у већини случајева параболична рефлекторска антена и осматра ваздушни простор дијаграмом зрачења са Cosecans² карактеристиком. Ређе се користи и равна групна антена (види слику 2). Антене се окрећу релативно споро, брзином од 4 до 6 обртаја у минути. Ова брзина ротације произлази из временских ограничења која намећу тако велики домети. У зависности од пројектованог домета, ови радари се постављају на више или ниже торњеве, како би се умањио утицај ограничења домета на малим висинама услед закривљености Земље. У неповољним климатским условима антене се постављају испод заштитног радома.

Слика 2: Робусној антени радара ATCR-44S није потребан радом

Слика 2: Робусној антени радара ATCR-44S није потребан радом

У Немачкој постоји укупно шест оваквих радара за контролу ваздушних путева, којима управља Deutsche Flugsicherung GmbH (DFS). Свака од ових шест станица има домет од око 145 NM (≙ 270 km). Њима се управља даљински из одговарајућих радарских контролних центара. На пример, радар за контролу ваздушних путева у Нордхолцу, типа SRE-M6, даљински се контролише из радарског центра на аеродрому Бремен („Bremen Control“) и надзире северозападни део Савезне Републике Немачке као и целокупно подручје Северног мора.

Контролори летења у радарским контролним центрима пружају услуге контроле ваздушног саобраћаја и многим мањим аеродромима који немају сопствени радар, на пример издају одобрења за полетање или за прилаз и слетање. Због тога и радари за контролу ваздушних путева треба да имају што бољу доњу границу зоне осматрања. Из тог разлога се најчешће постављају на узвишењима, а затим додатно и на високим торњевима.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић