www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Cosecans² антена

Cosecans² дијаграм
практично
STC
идеализовано

Слика 1: Вертикални антенски дијаграм антена са Cosecans² карактеристиком

Cosecans² дијаграм
практично
STC
идеализовано

Слика 1: Вертикални антенски дијаграм антена са Cosecans² карактеристиком

Садржај «Cosecans² антена»
  1. Модификација рефлектора
  2. „Stacked Beam“ Cosecans² антена
  3. Појам Cosecans²

Cosecans² антена

Cosecans² антене (скраћено CSC²) најчешће су посебни облици параболичних антена или антенских група, који су нарочито погодни за осматрачке радаре контроле летења и система противваздухопловне одбране. Оне омогућавају ситуацији прилагођену расподелу зрачења и приближавају се идеалном просторном претраживању. У идеалном случају Cosecans² карактеристика обезбеђује да ваздушни циљ, који се приближава антени или се од ње удаљава на константној висини, даје ехо-сигнал константне амплитуде на улазу пријемника.

Постоји више начина да се Cosecans² карактеристика реализује у пракси:

Идеалан облик дијаграма је приближно правоугаон, са заобљеним угловима. У пракси се преко идеалног дијаграма надовезује већи број бочних латица и споредних максимума, нарочито на задњој страни дијаграма за веће углове места. Укупни утицај ових бочних латица може се приближно представити као готово параболична ивица. То у блиском домету доноси додатни добитак и делимично компензује утицај временски зависне регулације појачања (STC) код циљева на великим висинама.

Cosecans² карактеристика не мора се реализовати само параболичним антенама. Она се може остварити и код других типова антена. Код VHF радара са Јаги антенама овај облик дијаграма може настати суперпозицијом директног таласа и компоненти енергије рефлектованих од земљине површине (прва Френелова зона код радара).

a)
b)

Слика 2: Измењена закривљеност рефлектора
а) „горња усна“
б) „доња усна“

Облици рефлектора који одступају од ротационог параболоида
a)
b)

Слика 2: Измењена закривљеност рефлектора
а) „горња усна“
б) „доња усна“

Модификација рефлектора

Идеално обликован параболични рефлектор, у чијој се жижи налази примарни зрачник, формира релативно уску главну латицу, јер у идеалном случају сви зраци напуштају рефлектор паралелно. Ако је рефлектор асиметричан, односно ако су његове вертикалне и хоризонталне димензије различите, најпре се добија лепезасти дијаграм. Да би се из њега формирала Cosecans² карактеристика, део енергије мора бити усмерен нагоре.

Једна могућност је да се горњи део рефлектора („горња усна“) закриви мање него што то захтева идеални параболоид. Тада се део зрака који пада на ту мање закривљену површину рефлектује под већим углом навише. Аналоган поступак је и јаче закривљење доњег дела рефлектора („доња усна“).

Роговски зрачник као примарни зрачник и сам има лобусну карактеристику зрачења, тако да су ивице рефлектора осветљене слабије од његовог средишњег дела. На тај начин се обезбеђује да зраци скренути нагоре немају превелику густину снаге, чиме се ограничава домет за велике углове места.

За исте карактеристике роговског зрачника, рефлектор са „доњом усном“ омогућава компактнију конструкцију. Насупрот томе, рефлектор са „горњом усном“ захтева уже усмерен примарни зрачник како би се при истим димензијама постигао упоредив резултат. Ипак, доња граница Cosecans² дијаграма код варијанте са „горњом усном“ често је неповољнија, јер ту управо слабије осветљени делови рефлектора одређују доњу ивицу дијаграма. Код „доње усне“ ти слабије осветљени делови бивају усмерени навише.

Слика 3: Рефлекторска антена са „доњом усном“

Графички приказ рефлектора са „доњом усном“

Слика 3: Рефлекторска антена са „доњом усном“ (црвени дијаграм) у поређењу са чистом параболичном антеном (плави дијаграм)

У комбинацији са принципом офсет антене најчешће се користе рефлекторске антене са „доњом усном“. У том случају је део рефлектора изнад роговског зрачника обликован као парабола, док доњи део више подсећа на кружни лук.

На графику је приказан утицај „доње усне“ (црвени Cosecans² дијаграм) у поређењу са чистим параболичним рефлектором (плави дијаграм). Чист параболични рефлектор има у вертикалној равни приближно исти дијаграм као и у хоризонталној: врло уску главну латицу окружену знатно слабијим бочним латицама. Одступањем облика рефлектора од ротационог параболоида добија се Cosecans² дијаграм чија је главна латица значајно шира од уске главне латице класичног параболичног рефлектора.

Доњу границу антенског добитка, која је важна за откривање нисколетећих циљева, овде формира онај део енергије који излази из роговског зрачника ближе његовој оси. Због тога је у том делу густина снаге нешто већа, па је и доња ивица дијаграма израженија.

„Stacked Beam“ Cosecans² антене

Слика 4: „Stacked Beam“ Cosecans² антенски дијаграм

Појединачни дијаграми преклапају се по углу места и заједно формирају Cosecans² карактеристику

Слика 4: „Stacked Beam“ Cosecans² антенски дијаграм

Код Cosecans² антене типа Stacked Beam један рефлектор осветљава више примарних зрачника постављених један изнад другог.

Сваки примарни зрачник већ сам по себи има усмерено зрачење. Ако се предајна снага не распоређује равномерно на све зрачнике, добијена укупна карактеристика може се веома добро приближити Cosecans² дијаграму. При томе се услед „огледалског дејства“ рефлектора редослед снопова обрће у односу на редослед зрачника. Најнижи сноп, који захтева највећу предајну снагу, формира највише постављени примарни зрачник.

Слика 5: Дванаест појединачних роговских зрачника антене радара ASR 910 формирају „Stacked Beam“ Cosecans² дијаграм

Дванаест појединачних роговских зрачника антене радара ASR 910

Слика 5: Дванаест појединачних роговских зрачника антене ASR 910 формирају „Stacked Beam“ Cosecans² антенски дијаграм

При коришћењу више пријемних канала теоретски је могуће одредити и висину циља, јер се поједини циљеви могу придружити појединим сноповима. У пракси би, међутим, реализација на пример дванаест засебних пријемних канала (а нарочито свих потребних доводних водова до антене) представљала веома велик технички и финансијски захват.

Због тога се најчешће користи само један високофреквентни довод до антене. Расподела снаге на појединачне роговске зрачнике врши се унутар саме антене. Сви зрачници морају зрачити потпуно фазно усклађено, како би се избегло међусобно поништавање услед интерференције у областима у којима се појединачни снопови преклапају.

То је посебно тешко код релативно широког фреквенцијског опсега од 2700 до 2800 MHz, јер већ саме разлике у таласној дужини могу проузроковати фазне грешке до приближно 12%. Због тога неке антене имају нешто већи антенски добитак у доњем делу фреквенцијског опсега, док друге постижу боље резултате у горњем делу опсега.

Произвођачи зато у таласоводним спојевима користе заптивке различитих дебљина, које омогућавају корекцију мањих фазних грешака и побољшавају укупну фазну усклађеност система.

Појам Cosecans²

Назив „Cosecans“ снажно подсећа на математичку тригонометријску функцију, што заиста и јесте случај. Косеканс неког угла представља реципрочну вредност синусне функције тог угла. Назив потиче из дефиниције у јединичном кругу. Вредност функције одговара дужини одсечка секанте, а у нашем случају представља географску удаљеност. Али какве то везе има са нашом антеном?

Висина h и коса даљина R одређују угао места ε.

Подсетимо се основног захтева који је наведен на почетку ове странице:

„У идеалном случају Cosecans² карактеристика обезбеђује да ваздушни циљ, који се креће на константној висини према антени или од ње, ствара ехо-сигнал константне амплитуде на улазу пријемника.“

Ако се тригонометријска једначина трансформише тако да се изрази коса даљина R, а затим у њу уведе однос дефинисан углом места, појављује се функција косеканса у непосредној вези са радарском даљином. Међутим, тиме извођење још није завршено.

Потребно је узети у обзир и услов „ехо-сигнал константне амплитуде“.

Из основне радарске једначине познато је да важи следећи однос: ако амплитуда ехо-сигнала треба да остане константна, тада је четврти степен даљине пропорционалан квадрату антенског добитка. Сви остали параметри радара током посматраног временског интервала могу се сматрати константним.

Након математичког поједностављења, зависност четвртог степена може се свести на једноставнији облик.

Ако се затим даљина замени изразом који садржи функцију косеканса, а висина циља се сматра константном, и та величина се може елиминисати из једначине.

Тако се добија математички опис тражене антенске карактеристике:

Антенски добитак, који зависи од правца зрачења, пропорционалан је квадрату косеканса угла места.

Из те зависности потиче назив Cosecans² карактеристика.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>