Слепа брзина
Слика 1: Веза између Доплерове фреквенције и слепе брзине
Слика 1: Веза између Доплерове фреквенције и слепе брзине
Слепа брзина
При поређењу два узастопна периода понављања импулса може се догодити да се циљ креће радијалном брзином која изазива фазни помак од тачно 360°. Због периодичности синусне функције, ова појава може се јавити и код свих целобројних умножака (±n · 360°). Пошто је такав фазни помак еквивалентан фазном помаку од нула степени, циљ се не препознаје као покретан. Он се креће слепом брзином, па га MTI коло потискује као непокретан циљ.
На слици 1 доња црвена синусоида представља Доплерову фреквенцију која одговара слепој брзини. Сви ехо-импулси у узастопним периодима понављања импулса (PRT) имају исту фазу и амплитуду. Горња плава синусоида, насупрот томе, представља Доплерову фреквенцију која није целобројни умножак фреквенције понављања импулса. Зато се фаза ехо-импулса мења од једног периода понављања импулса до следећег. На основу ове промене фазе покретни циљ може се разликовати од непокретног циља помоћу међупериодне компензације.
Слепе брзине зависе од предајне фреквенције радара и његове фреквенције понављања импулса. Прва слепа брзина израчунава се помоћу следеће формуле:
| vслеп = | λ | где је: | vслеп = прва слепа брзина λ = таласна дужина предајне фреквенције Ts = период понављања импулса |
(1) |
| 2·Ts |
Слика 1 приказује ову зависност: промена фазе између узастопних ехо-импулса може се препознати само ако Доплерова фреквенција није целобројни умножак фреквенције понављања импулса. Ако је Доплерова фреквенција једнака фреквенцији понављања импулса, ехо-импулси се сваки пут узоркују у истој фази синусоиде. Зато се циљ који се креће том брзином приказује као непокретан циљ.
Пример:
За радар са предајном фреквенцијом од 2,8 GHz и периодом понављања импулса од 1,5 ms,
прва слепа брзина износи:
| vслеп = | λ | = | c0 | = | 3·108 | = 35,72 m/s | c0 = брзина светлости | (2) |
| 2·Ts | 2·f·Ts | 2·2,8·109·1,5·10-3 |
Ова брзина, која одговара приближно 129 km/h, као и сви њени целобројни умношци, доводе до тога да се ознака циља у области деловања MTI кола не приказује, јер се потискује као да је реч о непокретном циљу.
Слепа брзина је радијална брзина ваздухоплова при којој фазни помак између два узастопна периода понављања импулса износи 360° или целобројни умножак те вредности. Циљеви који се крећу слепим брзинама потискују се у MTI колу као непокретни циљеви.
Пошто се Доплеров сигнал узоркује само у временским размацима одређеним периодом понављања импулса, различите Доплерове фреквенције могу дати исту измерену промену фазе. При мерењу Доплерове фреквенције са предзнаком, уз I/Q обраду сигнала, једнозначни мерни опсег протеже се од негативне половине до позитивне половине фреквенције понављања импулса. Изван овог опсега настају вишезначности у мерењу Доплерове фреквенције. Ова појава позната је као Доплерова дилема.
Једноставне мере за спречавање појаве слепих брзина су:
- коришћење кохерентног канала само тамо где је то неопходно
Овај захтев произлази и из чињенице да амплитудски канал („нормални видео-сигнал“) има и већи домет. - стално мењање предајне фреквенције
(радар са фреквенцијском разноврсношћу)
При томе се подразумева довољно велик размак између појединих фреквенција. - стално мењање фреквенције понављања импулса (Staggered PRT)
Најефикаснија мера: ниједан авион не може тако брзо, а још мање синхронизовано са радаром, да мења своју брзину.
Све ове мере већ дуго припадају стандардним поступцима у осматрачким радарима.
Дигитални радарски пријемници, међутим, имају проблем са слепим брзинама: предности Staggered PRT могу се искористити само при већем броју погодака. Код потпуно кохерентних радара са монопулсном функцијом зато је потребна знатно сложенија обрада сигнала. При примени фреквенцијске разноврсности, Доплерове фреквенције морају се свести на заједничку референтну вредност помоћу нормализоване Доплерове фреквенције, како би се брзине циљева могле правилно упоређивати.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић