Временски домен у односу на фреквенцијски домен
Слика 1: Тродимензионални илустративни модел временског и фреквенцијског домена
(Напомена: У временском домену три синусоидалне осцилације приказане су одвојено, као на троканалном осцилоскопу.
Једноканални осцилоскоп, међутим, при суперпозицији три осцилације приказује само тренутни збир њихових амплитуда.)
Слика 1: Тродимензионални илустративни модел временског и фреквенцијског домена
(Напомена: У временском домену три синусоидалне осцилације приказане су одвојено, као на троканалном осцилоскопу.
Једноканални осцилоскоп, међутим, при суперпозицији три осцилације приказује само тренутни збир њихових амплитуда.)
Временски домен у односу на фреквенцијски домен
За поређење временског домена (енглески: time domain) и фреквенцијског домена (енглески: frequency domain) у обради сигнала служи тродимензионални илустративни модел приказан на слици 1. Сигнал који се састоји од више синусоидалних осцилација различитих фреквенција може се представити и у временском и у фреквенцијском домену. У временском домену посматра се промена сигнала током времена, на пример на осцилоскопу. У фреквенцијском домену, насупрот томе, приказују се фреквенцијске компоненте садржане у сигналу, на пример на анализатору спектра.
У моделу су три синусоидалне осцилације различитих фреквенција приказане на одвојеним каналима. Када се обједине у једном каналу, оне се суперпонирају и формирају сложени сигнал. Његов временски ток зависи од фреквенција, амплитуда и фаза појединачних осцилација. Одговарајућим избором ових величина може се, на пример, добити приближно правоугаони таласни облик. Математичке зависности описују се помоћу Фуријеове анализе.
Временски домен (енглески: time domain, TD) описује промену неке сигналне величине током времена. На апсциси приказује се време. На ординати обично се приказује сигнална величина, као што је електрични напон. Овакав приказ погодан је, на пример, за осцилоскопе и одређена мерења савременим анализаторима мрежа.
Фреквенцијски домен (енглески: frequency domain, FD) описује фреквенцијске компоненте сигнала. На апсциси приказује се фреквенција. На ординати приказује се, на пример, амплитуда или снага одговарајућих фреквенцијских компоненти. Такав приказ омогућавају анализатори спектра, банке филтара или, у најједноставнијем случају, фреквенцијски селективни волтметри.
Два правца посматрања на слици 1 служе искључиво за илустрацију. У стварној обради сигнала приказ сигнала у фреквенцијском домену не добија се геометријском пројекцијом, већ математичком трансформацијом. Помоћу Фуријеове трансформације сигнал се може превести из временског у фреквенцијски домен. При томе се одређују и амплитуде и фазе појединачних фреквенцијских компоненти. Обе информације неопходне су за потпуну реконструкцију првобитног временског облика сигнала. Могућа је и инверзна трансформација из фреквенцијског у временски домен.
Временски и фреквенцијски домен представљају два равноправна начина приказа сигнала који се међусобно допуњују. Који је приказ погоднији зависи од тога која својства сигнала треба испитати. Приказ у временском домену посебно је прегледан при анализи таласних облика, временских процеса или кашњења услед простирања сигнала. Код импулсног радара растојање до радарског циља може се непосредно одредити из кашњења између емитованог импулса и ехо-сигнала. Класичан начин таквог приказа је индикатор типа А (A-Scope).
У савременим радарским уређајима примљени сигнали се често додатно анализирају у фреквенцијском домену. Тако се могу одредити Доплерове фреквенције, на основу којих се може закључивати о радијалној брзини циљева. Различите Доплерове фреквенције такође помажу да се покретни циљеви разликују међусобно и од непокретних објеката. Детаљнија анализа Доплеровог спектра може открити карактеристичне обрасце кретања, који се могу користити, на пример, за класификацију циљева. Међутим, једнозначна идентификација циља само на основу једне Доплерове фреквенције није могућа.
Код радара са линеарном фреквенцијском модулацијом, FMCW радара, растојање до циља одређује се на основу разлике фреквенција емитованог и примљеног сигнала. Ова такозвана фреквенција бијења настаје услед кашњења ехо-сигнала при простирању. Код покретних циљева она додатно садржи и Доплерову компоненту. Одговарајућом обрадом више фреквенцијских рампи могуће је засебно одредити растојање и радијалну брзину. Због тога је приказ у фреквенцијском домену посебно важан за обраду сигнала таквих радара.