www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Шта је α-β филтер?

Алфа-бета филтер

Алфа-бета филтер

Алфа-бета филтер (α-β филтер) је једноставан математички поступак који омогућава процену положаја и брзине покретног циља на основу узастопних мерења његовог положаја. Овај филтер се, између осталог, користи при радарском праћењу циљева. На основу претходно процењених параметара кретања он предвиђа следећи положај циља и коригује то предвиђање помоћу новог радарског мерења. При томе се користе два константна параметра филтера: α (алфа) и β (бета).

У свом најједноставнијем облику поступак претпоставља да се циљ између два мерења креће приближно константном брзином. Може се применити на једну координату или независно на више координата. Међутим, при обради више координата могу бити значајне разлике у тачности мерења и међусобне зависности између координата.

Предвиђање следећег положаја циља

Полазни подаци за прорачун су претходно процењени положај и брзина циља. На основу њих може се предвидети положај који ће циљ вероватно достићи у тренутку следећег мерења. При константној брзини, претходном положају додаје се пут пређен током одговарајућег временског интервала.

xp = xalt + valt · Δt (1)

У овој једначини xp означава предвиђени положај, xalt претходно процењени положај, valt претходно процењену брзину, а Δt временски интервал између два мерења. У претпостављеном моделу равномерног кретања предвиђена брзина је у почетку једнака претходно процењеној брзини.

Корекција помоћу новог радарског мерења

Када је доступно ново радарско мерење, његов резултат се упоређује са предвиђеним положајем. Разлика између ове две вредности назива се резидуал или иновација. Она показује за колико измерени положај одступа од предвиђеног.

r = xmess − xp (2)

Филтер користи овај резидуал за две различите корекције. Помоћу коефицијента α коригује се процењени положај. Помоћу коефицијента β коригује се процењена брзина.

xneu = xp + α · r
vneu = valt + (β / Δt) · r
(3)

Параметар α одређује који део одступања положаја се користи за корекцију процењеног положаја. Што је вредност α већа, то се кориговани положај више приближава новој измереној вредности. Мања вредност, напротив, даје већи значај претходном предвиђању кретања.

Параметар β утиче на корекцију брзине. У ту сврху одступање положаја дели се временским интервалом између мерења, а затим се множи коефицијентом β. На овај начин филтер може да одреди промену процењене брзине на основу узастопних мерења положаја.

Радар прати циљ чија је претходно процењена даљина 10,0 km. Процењена брзина у радијалном смеру износи 200 m/s. До следећег радарског мерења протиче једна секунда. Под претпоставком константне брзине, филтер зато очекује циљ на даљини од 10,2 km.

Међутим, ново радарско мерење показује даљину од 10,3 km. Резидуал зато износи +100 m. За овај пример изабрани су параметри филтера α = 0,6 и β = 0,2.

r = 10 300 m − 10 200 m = 100 m
xneu = 10 200 m + 0,6 · 100 m = 10 260 m
vneu = 200 m/s + (0,2 / 1 s) · 100 m = 220 m/s
 

После корекције процењена даљина износи 10,26 km, а процењена брзина 220 m/s. За следеће предвиђање филтер користи ове кориговане вредности. Првобитно радарско мерење даљине од 10,3 km при томе остаје непромењено.

Како α и β утичу на праћење циља?

Избор два параметра филтера у великој мери одређује понашање α-β филтера. Веће вредности углавном изазивају снажнију реакцију на нова мерења. Захваљујући томе, филтер може брже да се прилагоди променама кретања циља. Истовремено, међутим, грешке мерења и шум имају већи утицај на процењено кретање циља.

Мање вредности, напротив, доводе до уједначенијих процена, јер нова мерења у мањој мери мењају претходно предвиђање. Међутим, филтер тада може спорије да реагује на стварне промене кретања циља. Нарочито током маневра, процењени положај може привремено знатно да одступа од стварног положаја.

Зато параметре не треба бирати независно од карактеристика радара и кретања циља. Тачност мерења, интервал између мерења и очекивана маневарска способност циља утичу на избор одговарајућих вредности. Поред тога, вредности треба изабрати тако да се обезбеди стабилан рад филтера.

Шта се дешава током маневрисања циља?

Једноставан α-β филтер користи модел кретања са константном брзином. Ако циљ убрзава, успорава или мења смер кретања, овај модел више не одговара у потпуности стварном кретању. Због тога могу настати већа одступања између предвиђеног и измереног положаја.

Филтер реагује на таква одступања корекцијом процењеног положаја и брзине. Међутим, он не може да предвиди неочекивани маневар пре него што буду доступна одговарајућа мерења. У зависности од изабраних параметара филтера, може бити потребно више мерења док се процењене вредности поново довољно не прилагоде стварном кретању циља.

За кретање циљева са израженим убрзањима могу се користити проширени поступци. Један од примера је алфа-бета-гама филтер (α-β-γ филтер), који поред положаја и брзине узима у обзир и убрзање. Други модели кретања и поступци филтрирања такође могу имати предности при праћењу маневришућих циљева.

Разлика у односу на Калманов филтер

α-β филтер и Калманов филтер користе исти основни принцип: најпре израчунавају предвиђање, а затим га коригују помоћу новог мерења. Основна разлика је у начину одређивања коефицијената корекције.

Код класичног α-β филтера два коефицијента појачања α и β имају фиксне вредности. Насупрот томе, Калманов филтер израчунава своје појачање на основу процењених неизвесности модела кретања и мерења. Ове неизвесности описују се коваријационим матрицама и ажурирају у сваком кораку прорачуна.

Под одређеним условима, α-β филтер може се посматрати као поједностављени облик Калмановог филтера са константним појачањем. Посебно, када услови модела и мерења остају непромењени, појачање Калмановог филтера може након прелазног периода тежити константним вредностима. Међутим, α-β филтер не захтева непрекидно израчунавање коваријационих матрица и зато има мање рачунарске захтеве.

Значај за радарско праћење циљева

α-β филтер је нарочито погодан за примене у којима је потребна једноставна и брза процена положаја и брзине циља. Његови прорачуни се углавном састоје од сабирања и множења. Због тога се поступак може извршавати уз мало рачунарско оптерећење и користити чак и при истовременом праћењу великог броја циљева.

Предвиђени положај циља може се такође користити за одређивање области у којој се очекује следеће радарско мерење. Међутим, одлука о томе које радарске детекције припадају којој путањи праћења доноси се у поступку асоцијације података, а не у самом α-β филтеру. Погрешно придруживање мерења путањама не може се поуздано исправити само помоћу филтера.

Као и Калманов филтер, α-β филтер ради рекурзивно. За сваки нови корак прорачуна потребни су само претходно процењени положај и брзина, временски интервал и ново мерење придружено одговарајућем циљу. Зато је овај поступак погодан за аутоматско праћење циљева у реалном времену.