www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Тежинско обликовање

Слика 1: четири фреквенције из линеарне фреквенцијске модулације

Слика 1: четири фреквенције из линеарне фреквенцијске модулације

Слика 1: четири фреквенције из линеарне фреквенцијске модулације

Тежинско обликовање

Када се више различитих фреквенција фазно кохерентно сабирају по амплитуди, неизбежно настају бочне латице, које се у поступку компресије импулса у радарској техници означавају енглеским стручним изразом time sidelobes.

На слици 1, ради поједностављења, посматрају се само четири различите фреквенције, које су из линеарно фреквенцијски модулисаног предајног импулса издвојене филтрима и различитим временским кашњењима доведене на јединствену временску мрежу. Електронска реализација може се извршити аналогно помоћу SAW филтера, као и дигиталним колима или софтверским решењима.

Слика 2: Збир амплитуда четири фреквенције из линеарне фреквенцијске модулације

Слика 2: Збир амплитуда четири фреквенције из линеарне фреквенцијске модулације

На слици 2 приказано је како ове четири различите фреквенције, још без тежинског обликовања, дакле са једнаким амплитудама сигнала, преклапањем формирају збирни сигнал који, поред оштрог излазног импулса у средини, садржи и више бочних латица. Ове бочне латице налазе се на временској оси, па у односу на предајни импулс имају другачије време простирања него стварни ехо-сигнал. Због тога се ове бочне латице називају и time sidelobes, иако се њихови локални максимуми приказују на другој даљини од стварног сигнала циља.

Жуте стрелице указују на једну фреквенцију (у овом примеру то је фреквенција f2), која управо на местима где бочне латице имају позитиван максимум има негативан максимум напона. Ако се ова фреквенција f2 пре сабирања појача толико да се позитивни максимум бочне латице смањи до вредности нула, истовремено се тим појачањем повећава и жељени излазни сигнал. Међутим, при томе настају нови максимуми бочних латица, који се истом методом, али сада другом парцијалном фреквенцијом, могу поново смањити. Тако се за сваку парцијалну фреквенцију може пронаћи оптимална амплитуда, чији је циљ максималан излазни сигнал уз што мање бочне латице.

Ова различита величина улазних напона појединих фреквенцијских компоненти назива се тежинско обликовање и може смањити величину бочних латица, мерену у односу на излазни сигнал, до −30 dB.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико