Временска мерења импулса
Слика 1: Дефиниције при временском мерењу импулса
Слика 1: Дефиниције при временском мерењу импулса
Временска мерења импулса
Временска мерења импулса обављају се помоћу осцилоскопа. Он има калибрисане скале и временске ознаке. Најпознатији појам у овом контексту је трајање импулса. Међутим, импулси веома ретко имају идеалан правоугаони облик. Под утицајем реалних и реактивних оптерећења њихов облик може бити знатно деформисан. Зато је неопходно знати на којој тачки импулса треба извршити мерење.
Трајање импулса
Трајање импулса мери се од тачке на узлазној ивици на којој се достигне 50% максималне висине импулса, без прекорачења, до тачке на супротној опадајућој ивици на којој амплитуда такође износи 50%.
Време пораста и време опадања
Време пораста је време између дефинисаних међувредности од 10% и 90% при промени нивоа импулса. Што су ова времена краћа, то је стрмина ивица импулса већа.
Прекорачење
Прекорачење настаје када напон не достигне жељену вредност директно, већ је накратко премаши. Прекорачење се најчешће наводи у процентима максималног напона. На слици 1 то би, на пример, било око 35%.
Подбацивање
И на крају импулса напон може да падне испод задате вредности. То се може ограничити помоћу диоде.
Пад врха импулса
Под утицајем оптерећења врх импулса, уместо да буде хоризонталан, може да опада под нагибом. Мерењем се, међутим, добија вредност напона. Зато се овде мере вредности у интервалу између 10% и 90% трајања врха импулса.
Мерење снаге
У принципу, ове мерне тачке могу да се примене и на величине снаге, као што су дијаграми зрачења антена или ширине пропусног опсега филтера. При томе, међутим, треба имати у виду да осцилоскоп не приказује снагу, већ само напон. Половина максималне вредности напона није исто што и половина снаге. Ширина снопа на половини снаге импулса приказаног као напон већа је од ширине на половини снаге истог импулса. Зато се за одређивање ширине импулса величине снаге мора користити ознака 0,707 максималне вредности.
Нажалост, мерења на ознакама од 10% или 90% тада више није тако једноставно прерачунати. У том случају се, као практично решење, уместо вредности снаге од −3 dB, користе напонске вредности од −3 dB, које одговарају вредности снаге од −6 dB. Код дијаграма зрачења антена то се углавном односи на радарске примене у којима предајна и пријемна антена користе различите дијаграме зрачења, такозвани двосмерни дијаграм зрачења антене).[1]
У принципу, површина одређена мерењем напона овде је већа него када би се од самог почетка вршило мерење снаге. Разлика, због стрмих ивица, додуше снажно утиче на мерење снаге, али не толико на ширину импулса, тако да би, на пример, на слици 1 ширина импулса уместо на 50% требало да буде измерена на приближно 48%. Код дијаграма зрачења антена граница од −3 dB у стварности ионако није тако оштра, па се ова грешка мерења може занемарити.[2]
Извори:
- Merrill Ivan Skolnik: Radar Handbook McGraw-Hill Professional Publishing, second edition, 1990, ISBN 978-0-07-057913-2, page 3.20
- David Jenn: Microwave Devices & Radar Naval Postgraduate School, page 52 (online)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико