Костасов код
Слика 1: Костасов код дужине Nc = 10 (црвено) у поређењу са линеарном фреквенцијском модулацијом (плаво)
Слика 1: Костасов код дужине Nc = 10 (црвено) у поређењу са линеарном фреквенцијском модулацијом (плаво)
Костасов код
Костасов код је први пут математички описао John P. Costas 1965. године. То је један облик временски зависне фреквенцијске модулације предајних импулса. Костасове матрице уведене су ради побољшања перформанси радарских и сонарских система.
Код временски зависне фреквенцијске модулације релативно дуг предајни импулс дужине τ’ дели се на одређени број N подимпулса τ1…N са различитим носећим фреквенцијама. Свака група ових N подимпулса назива се burst. По правилу, ови подимпулси имају исту амплитуду и једнаке временске размаке. Ако се фреквенција ових подимпулса равномерно повећава или смањује, тада укупан импулс представља степенасту апроксимацију интрапулсне модулације и компресије импулса са линеарном фреквенцијском модулацијом (LFM).
Костасови кодови представљају посебну класу ових интрапулсно модулисаних облика предајних импулса. Костасов код је група узастопних некодираних подимпулса, састављених од различитих фреквенција распоређених по одређеном правилу, који се помоћу кохерентне обраде сигнала компримују у ужи импулс. Слика 1 приказује као пример групу од 10 подимпулса у облику матрице. Редови означавају редни број положаја, а колоне редни број носеће фреквенције подимпулса. Тачка означава носећу фреквенцију која се користи у одговарајућем подимпулсу. Плаве тачке представљају предајни импулс са степенасто растућом носећом фреквенцијом. Црвене тачке означавају промену фреквенције у складу са Костасовим кодом.
Костасови кодови имају скоро идеалне особине бочних латица како у домену даљине, тако и у домену брзине (Доплеров домен), и у оба случаја обезбеђују добар опсег једнозначности. Распоред појединачних фреквенција унутар групе има велики утицај на овај опсег једнозначности мерења. Све бочне латице, осим неколико које се налазе непосредно уз главни максимум, имају релативну амплитуду од 1/N у односу на главни максимум. Тих неколико бочних латица на излазу импулса има вредност типичну за Костасов код, односно 2/N. Управо ова уједначена величина бочних латица чини овај облик импулса посебно погодним за метеоролошке радаре. Степен компресије приближно је једнак N.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико