„Тихи радар“ (LPI радар)
„Тихи радар“ или LPI радар (од енглеског: Low Probability of Intercept) припада класи радарских уређаја који поседују посебне карактеристике које отежавају или чак онемогућавају откривање радара. Захваљујући тим особинама спречава се да радарски упозоравачи у циљу или средства пасивног електронског извиђања могу упозорити на присуство радара. Те посебне карактеристике су:
Слика 1: Извиђачки, командни и ватрени Wiesel са LPI радаром „HARD”.
- употреба радарске антене са веома уским дијаграмом зрачења и малим бројем слабих бочних лобуса, што отежава откривање радара ван главног снопа;
- предаја само онда када је то апсолутно неопходно;
- смањење импулсне снаге на најмању вредност потребну за захтевани домет;
- распростирање радарског импулса преко широког фреквенцијског опсега, тако да ускопојасни извиђачки пријемници могу примити само део снаге;
- брзе и непредвидиве промене параметара предајника као што су
- облик импулса,
- предајна фреквенција и
- фреквенција понављања импулса (PRF),
- употреба ненаметљивог начина интраимпулсне модулације (на пример псеудослучајног битског низа који подсећа на природни шум).
Функција LPI радара је да онемогући откривање од стране специјализованих пријемника електронског извиђања. У принципу је то могуће само ако се емитује импулс који је или сувише слаб, или чији облик и образац импулса нису усклађени са пријемником за извиђање. Као директна последица тога, извиђачки пријемник ће радар открити тек на веома малој удаљености, дакле сувише касно.
LPI радар емитује импулс са интраимпулсном модулацијом, тако да се и при релативно дугом предајном импулсу веома мале снаге постиже добра резолуција по даљини. Предајни импулс може бити фреквенцијски или фазно модулисан, или се може састојати од привидно случајног низа импулса који подсећа на природни позадински шум. Типичан LPI радар има подесиву импулсну снагу до једног вата. Поређења ради: конвенционалном радару без интраимпулсне модулације за исти домет потребно је најмање 10 kW импулсне снаге! Ова мала снага даје LPI радару предност у односу на радарски упозоравач, која се описује производом трајања импулса и ширине опсега импулса. Та предност омогућава LPI радару да, упркос зависности домета од четвртог корена импулсне снаге, типичној за примарни радар, надмаши иначе уобичајену предност радарских упозоравача (који имају само једносмерно пригушење електромагнетних таласа и зато зависност домета од квадратног корена снаге).
Недостатак овог поступка је што LPI радар као импулсни радар има неповољан минимални домет. Док је антена заузета емитовањем дугог предајног импулса, предајно-пријемни прекидач искључује пријемник. Због тога неки LPI радари користе одвојене предајне и пријемне антене, јер снажни процесори радарских сигнала могу компримовати јак ехо из блиске зоне чак и из још непотпуно примљеног импулса. Међутим, ова комбинација антена не може бити потпуно раздвојена. Такозвано „преслушавање“ (термин преузет из телефоније) може достићи највише око 60 dB. То отежава откривање слабих циљева у подручју са јаким клатером од тла. Неки LPI радари чак у потпуности напуштају импулсни принцип рада и функционишу као FMCW радари.
Захваљујући овим особинама (практично немогуће откривање), немачка Савезна агенција за мреже (Bundesnetzagentur) одобрила је и рад UWB радарских уређаја. Јер ако се рад таквог радара не може доказати мерним средствима, онда нико не може тврдити да тај радар недозвољено омета друге уређаје. Ова особина се такође користи код дидактичког школског радара (импулсног шумског радара).
LPI радарски сензор, LPI детектор радара, радарски упозоравач, систем електронске подршке, FMCW радарски сензор front end
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић