www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Различити фактори губитака у радарском систему

Фактор губитакаСимболтипична вредност
Атмосферски губици La1,2 dB
Губици услед скенирања антене Lant1,3 dB
Губици услед пропусног опсега LB1,2 dB
Губици услед неусклађености филтера Ln0,8 dB
Флуктуациони губици (за Pd=0,9) Lf8,4 dB
Интеграциони губици Li3,2 dB
Разни губици у обради сигнала Lx3,0 dB
Губици у водовима (пријемник) Lr1,0 dB
Губици у водовима (предајник) Lt1,0 dB
Укупни губици (збир) Lges21,1 dB

Табела 1: Преглед могућих губитака

Различити фактори губитака у радарском систему

У сваком радарском систему мора се рачунати са губицима у обради сигнала. Део ових губитака може се избећи или свести на минимум у оптимално подешеном радару. Други губици су, међутим, неизбежни и на њих развојно и одржавачко особље не може значајно утицати.

Губици означени као Lges у радарској једначини, а приказани у табели поред, могу достићи чак 21,1 dB. То је ипак веома песимистична процена. У пракси се ова вредност обично креће између 11 и 15 dB.

Атмосферски губици

Под појмом атмосферски губици обухваћени су сви губици услед слабљења у атмосфери на путу до циља и назад. Они се састоје од основног атмосферског слабљења La и додатног слабљења Lw, које снажно зависи од временских услова и радне фреквенције, а изазивају га магла или киша. За фреквенције испод 3 GHz ово временски условљено слабљење може се практично занемарити.

Губици услед скенирања антене
Број погодака
Време осветљавања

Слика 1: Губици услед скенирања антене за радар са бројем погодака од 8

Губици услед скенирања антене
Број погодака
Време осветљавања

Слика 1: Губици услед скенирања антене за радар са бројем погодака од 8

Губици услед скенирања антене

Ови губици настају зато што су амплитуде m примљених ехо-сигнала циља, који се примају током времена осветљавања унутар ширине снопа од −3 dB, модулисане дијаграмом зрачења антене.

Код радара који раде са малим бројем погодака m, вредност Lant може бити знатно већа од овде наведене. Типичне вредности (према Skolnik, Radar Handbook) су:

Код радара са фазним антенским низом и монопулсном антеном, сноп се не помера континуално већ у дискретним корацима. Због тога антенски сноп не може увек бити усмерен тачно ка циљу, па се максимално антенско појачање, које се користи у радарској једначини, ретко достиже. И овај ефекат се узима у обзир кроз губитке услед скенирања антене.

Губици услед пропусног опсега

Губици услед пропусног опсега настају због неусклађености ширине међуфреквентног пропусног опсега. Да би се добиле стрмије ивице импулса и тиме боља резолуција по даљини, често се користе пријемници са неоптималним производом време–пропусни опсег. То, међутим, неповољно утиче на однос корисног сигнала и шума.

Губици услед неусклађености филтера

У теорији се полази од оптимално прилагођеног система. То је, међутим, могуће само када је сигнал унапред познат. У пракси су примљени сигнали непознати, па се потребна пропусна карактеристика филтера може само приближно остварити.

Пример за то су системи са фреквенцијски модулисаном интраимпулсном модулацијом и накнадном компресијом импулса, код којих Доплерова фреквенција може проузроковати такву неусклађеност.

Флуктуациони губици

Ови губици настају услед великих промена ефективне површине повратног расејања, која зависи од фреквенције и угла посматрања.

Флуктуационе губитке је Питер Сверлинг класификовао у четири дефинисана моделска случаја.

Интеграциони губици

Интеграциони губици настају зато што се укупна примљена енергија неравномерно распоређује на n импулса (број погодака). При даљој обради сигнала више се не могу искористити они делови сигнала који су близу нивоу шума.

Губици у водовима

У губитке у водовима предајника Lt и пријемника Lr улазе и губици у радарским компонентама као што су диплексер и предајно-пријемни прекидач (дуплексер).

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић