Различити фактори губитака у радарском систему
| Фактор губитака | Симбол | типична вредност |
|---|---|---|
| Атмосферски губици | La | 1,2 dB |
| Губици услед скенирања антене | Lant | 1,3 dB |
| Губици услед пропусног опсега | LB | 1,2 dB |
| Губици услед неусклађености филтера | Ln | 0,8 dB |
| Флуктуациони губици (за Pd=0,9) | Lf | 8,4 dB |
| Интеграциони губици | Li | 3,2 dB |
| Разни губици у обради сигнала | Lx | 3,0 dB |
| Губици у водовима (пријемник) | Lr | 1,0 dB |
| Губици у водовима (предајник) | Lt | 1,0 dB |
| Укупни губици (збир) | Lges | 21,1 dB |
Табела 1: Преглед могућих губитака
Различити фактори губитака у радарском систему
У сваком радарском систему мора се рачунати са губицима у обради сигнала. Део ових губитака може се избећи или свести на минимум у оптимално подешеном радару. Други губици су, међутим, неизбежни и на њих развојно и одржавачко особље не може значајно утицати.
Губици означени као Lges у радарској једначини, а приказани у табели поред, могу достићи чак 21,1 dB. То је ипак веома песимистична процена. У пракси се ова вредност обично креће између 11 и 15 dB.
Атмосферски губици
Под појмом атмосферски губици обухваћени су сви губици услед слабљења у атмосфери на путу до циља и назад. Они се састоје од основног атмосферског слабљења La и додатног слабљења Lw, које снажно зависи од временских услова и радне фреквенције, а изазивају га магла или киша. За фреквенције испод 3 GHz ово временски условљено слабљење може се практично занемарити.
Слика 1: Губици услед скенирања антене за радар са бројем погодака од 8
Слика 1: Губици услед скенирања антене за радар са бројем погодака од 8
Губици услед скенирања антене
Ови губици настају зато што су амплитуде m примљених ехо-сигнала циља, који се примају током времена осветљавања унутар ширине снопа од −3 dB, модулисане дијаграмом зрачења антене.
Код радара који раде са малим бројем погодака m, вредност Lant може бити знатно већа од овде наведене. Типичне вредности (према Skolnik, Radar Handbook) су:
- 1,6 dB за осматрачки радар са антеном лепезастог дијаграма;
- 3,2 dB за радар за праћење циља са систем за праћење циља са коничним скенирањем (Conical Scan);
- 3,2 dB за фазни антенски низ код кога се суседни секторски дијаграми преклапају на границама од 3 dB.
Код радара са фазним антенским низом и монопулсном антеном, сноп се не помера континуално већ у дискретним корацима. Због тога антенски сноп не може увек бити усмерен тачно ка циљу, па се максимално антенско појачање, које се користи у радарској једначини, ретко достиже. И овај ефекат се узима у обзир кроз губитке услед скенирања антене.
Губици услед пропусног опсега
Губици услед пропусног опсега настају због неусклађености ширине међуфреквентног пропусног опсега. Да би се добиле стрмије ивице импулса и тиме боља резолуција по даљини, често се користе пријемници са неоптималним производом време–пропусни опсег. То, међутим, неповољно утиче на однос корисног сигнала и шума.
Губици услед неусклађености филтера
У теорији се полази од оптимално прилагођеног система. То је, међутим, могуће само када је сигнал унапред познат. У пракси су примљени сигнали непознати, па се потребна пропусна карактеристика филтера може само приближно остварити.
Пример за то су системи са фреквенцијски модулисаном интраимпулсном модулацијом и накнадном компресијом импулса, код којих Доплерова фреквенција може проузроковати такву неусклађеност.
Флуктуациони губици
Ови губици настају услед великих промена ефективне површине повратног расејања, која зависи од фреквенције и угла посматрања.
Флуктуационе губитке је Питер Сверлинг класификовао у четири дефинисана моделска случаја.
Интеграциони губици
Интеграциони губици настају зато што се укупна примљена енергија неравномерно распоређује на n импулса (број погодака). При даљој обради сигнала више се не могу искористити они делови сигнала који су близу нивоу шума.
Губици у водовима
У губитке у водовима предајника Lt и пријемника Lr улазе и губици у радарским компонентама као што су диплексер и предајно-пријемни прекидач (дуплексер).
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић