Шум
Слика 1: Појачан позадински шум на PPI показивачу
Шум
Шум је статистички променљив, случајан и углавном нежељен широкопојасни сигнал који се јавља у многим областима електронике:
- У електронски појачаним звучним сигналима може се чути као додатно непрекидно шиштање.
- На сликама или видео-снимцима уочава се као случајна тачкаста промена осветљености и информације о боји. На PPI показивачу радара појављује се у облику ситних тачака које прекривају целу површину екрана попут сиве измаглице.
- На осцилоскопу се може измерити као напон шума, а на А-показивачу радара изгледа као травнати покривач дуж линије отклона.
Шум се најчешће сматра сметњом када се преклапа са веома слабим корисним сигналима, какви се обрађују у радарским пријемницима. Под шумом се подразумева сигнал који се мења у складу са статистичким законитостима. Шум који садржи све фреквенције са истом амплитудом назива се „бели шум”. Назив је изведен по аналогији са белом светлошћу, која се при адитивном мешању боја равномерно састоји од свих боја. Насупрот томе постоји „обојени шум”, који зависи од фреквенције и најчешће има спектар облика 1/f. Шум се јавља у готово свим електронским склоповима и може имати најразличитије узроке.
Извори шума могу се налазити изван или унутар кола. Поред снаге сигнала, антена прима и снагу шума, односно снагу сметњи. Ова снага шума зависи од фреквенције f и ширине пропусног опсега пријемника B. За ефективну шумну температуру антене често се наводи да зависи од угла елевације. Разлог је смер из којег се шум прима: снага сметњи може потицати од ванземаљских извора зрачења, углавном у Млечном путу, као галактички или космички шум, али и од апсорпције електромагнетног зрачења у атмосфери и топлотног шума Земље. Пошто се овај шум не може разликовати од слабих рефлектованих радарских ехо-сигнала, он се, као и радарски ехо, појачава у свим појачавачким степенима пријемника.
Извори шума унутар кола такође стварају снагу шума. Најчешћи узроци су шум полупроводника, топлотни шум омских отпорности или проводности и струјни шум услед кретања носилаца наелектрисања. Топлотни шум настаје због неправилног кретања носилаца наелектрисања који учествују у протицању струје кроз отпорне материјале. Временска средња вредност ове струје једнака је нули, док њена средња квадратна вредност није једнака нули.
Слика 2: Шум на осцилоскопу
Шум у систему или мрежи може се дефинисати помоћу три различите, али међусобно еквивалентне величине:
- фактор шума (Fn),
- шумна цифра (F) или (NF) и
- шумна температура (Te ).
Ове величине могу се изразити као бездимензиони однос, као вредност у децибелима или као ефективна температура.
Фактор шума (Fn )
Фактор шума неког склопа показује колику снагу шума он додаје већ појачаном шуму који потиче од снаге шума на његовом улазу. Фактор шума склопа представља однос:
| Fn = | снага шума на излазу склопа | (1) |
| појачана снага шума са улаза склопа |
Фактор шума је бездимензиони однос.
Шумна цифра (F)
ствара шум
Слика 3: Склоп који ствара шум, са улазним колом на температури T= 0 K
ствара шум
Слика 3: Склоп који ствара шум, са улазним колом на температури T= 0 K
сопственог шума
Слика 4: Еквивалентни склоп без сопственог шума, са улазним колом на температури Te
сопственог шума
Слика 4: Еквивалентни склоп без сопственог шума, са улазним колом на температури Te
У пракси, шумна цифра неког склопа представља његов фактор шума изражен као вредност у децибелима (dB). Гранична осетљивост често се одређује на основу шумне цифре F. Сваки појачавачки степен ствара сопствени шум и додатно појачава шум на улазу, који потиче од других извора шума и преклапа се са сигналом који треба појачати. Теоријски највећи могући фактор појачања ограничен је шумом.
Шумна цифра показује колико је однос снаге сигнала и снаге шума (SNR) на излазу кола мањи него на његовом улазу. Пошто шум електронских компоненти зависи од температуре, шумна цифра се наводи за референтну температуру T0= 290K (= приближно 16,8 °C).
Шумна температура (Te )
За описивање шумних својстава четворопола, поред шумног фактора, често се наводи и такозвана ефективна шумна температура Te. Она се, међутим, мора посматрати искључиво као рачунска величина која углавном није једнака температури околине T.
Она је дефинисана као температура на којој мора да се налази улазно коло идеализованог четворопола без сопственог шума (слика 4), како би на његовом излазу била расположива иста снага шума као код улазног кола без шума (слика 3).
Ипак, постоји веза између ефективне шумне температуре Te и шумне цифре F.
| Te = (F - 1) ·T | где је: | T = референтна температура, која се обично узима као 290 K (= 17°C = 62°F) | (2) |
Топлотни шум се уопштено карактерише средњом густином снаге N, која је дата изразом:
| N = kTB | где су: |
k = Болцманова константа (1,38·10-23 J/K)
B = ширина пропусног опсега у херцима и T = ефективна температура у келвинима |
(3) |
температура
шума
шум
шум
Слика 5: Зависност шумне температуре антене и снаге шума од фреквенције
(ε = угао елевације мерне антене)
температура
шума
шум
шум
Слика 5: Зависност шумне температуре антене и снаге шума од фреквенције
(ε = угао елевације мерне антене)
температура
шума
шум
шум
Слика 5: Зависност шумне температуре антене и снаге шума од фреквенције
(ε = угао елевације мерне антене)
Најмања могућа снага шума на улазу постоји при температури T0=0°K. При нормалној температури околине (T = 290°K = 17°C) средња густина снаге шума износи приближно 4·10-21 W/Hz.
Величина kT0B, која се често користи у формулама, представља најмању могућу снагу шума, која се може постићи само идеализованим пријемником без сопственог шума. У пракси сваки пријемник ствара шум, има фактор шума већи од 1 и зато његова шумна цифра мора бити већа од 0.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико
