Радарска покривеност
Слика 1: Радарска покривеност једног радара; у средини се налази мртви левак
Слика 2: Вертикално преклапање зона откривања радара; горе: типичан пример противваздушне одбране, доле: контрола летења
Слика 3: Хоризонтална радарска покривеност мреже метеоролошких радара у Немачкој
Радарска покривеност
Код 2-димензионалног радара често се користи антена са cosec² дијаграмом зрачења. У идеалном случају главни сноп формира вертикални правоугли трапез са заобљеним угловима, који ротира око вертикалне осе.
На тај начин изнад терена настаје геометрија плитког цилиндра, унутар којег радар може да открива ваздушне циљеве. Код радара за осматрање ваздушног простора који се користи у контроли летења (такође познатог као Terminal Area Radar) овај цилиндар (на слици 1 приказан зеленом бојом) има пречник од око 200 km и висину приближно 3 до 4 km.
Мртви левак
Међутим, тачно изнад антене радара,у средини овог цилиндра, налази се конусни простор без покривености. Тај простор назива се мртви левак.
У зависности од типа антене, полупречник мртвог левка износи приближно две до три висине лета. На пример, на висини од 3 km то одговара удаљености од 6 до 9 km.
Унутар мртвог левка радар не може да одређује положај објеката. Ако је неопходно надзирати и тај простор, то мора да преузме други радар постављен на извесној удаљености, чији се подаци такође приказују на радним местима оба радара.
Слика 2: Вертикално преклапање зона откривања радара; горе: типичан пример противваздушне одбране, доле: контрола летења
Слика 2: Вертикално преклапање зона откривања радара; горе: типичан пример противваздушне одбране, доле: контрола летења
Овај појам се аналогно користи и код ваздухопловних Side-Looking Airborne Radar система. У том случају се као мртви левак означава простор у правцу лета, односно у супротном правцу, који није обухваћен радарским осматрањем.
Доња граница радарске покривености
Плитки цилиндар приказан на слици 1 има, на равном терену, релативно равну доњу површину. Закривљење спољних ивица нагоре износи приближно пола степена.
Међутим, већ на даљинама од 40 до 50 km закривљеност Земље почиње да утиче на могућност откривања циљева, јер се радарски таласи шире према квазиоптичким законима.
Иза радарског хоризонта због тога настаје мртва зона. Неравнине терена, као што су брда, планине и долине, такође утичу на величину ове мртве зоне услед заклањања сигнала.
И ова мртва зона може бити покривена другим радаром. Ипак, чак и код великог броја радара повезаних у јединствен систем, увек ће постојати простор на веома малој висини у којем ваздухоплов може да лети испод радарског покривања. У пракси то за пилота није тако једноставно, јер мора веома прецизно да зна где треба да лети како би остао што даље од свих радара. Да би се ова доња граница спустила што ниже, неопходна је веома густа мрежа радарских станица.
Као што се може претпоставити, државе са планинским подручјима (као што су Швајцарска или Аустрија) имају велике тешкоће при изградњи потпуно непрекидне радарске мреже За потребе противваздушне одбране, у случају потребе се распоређује већи број мањих мобилних радара, такозваних Gap Filler радара (попуњавача празнина), који се постављају управо у таквим непокривеним зонама.
Слика 3: Хоризонтална радарска покривеност мреже метеоролошких радара у Немачкој (Извор: Deutscher Wetterdienst)
У зависности од задатка, преклапање зона покривања реализује се према различитим принципима.
За осматрање ваздушног простора у оквиру противваздушне одбране, на пример, неопходно је обезбедити непрекидно радарско откривање до висине од приближно 100 m. У кризним ситуацијама или у ратним условима ова граница мора бити још нижа.
Међутим, преклапање зона покривања све до мртвих левкова није неопходно. У контроли летења мртви левак има знатно већи значај, док је контролору летења на аеродрому релативно небитно шта се дешава на удаљености од 50 km и висини од 100 m. Због редундантности се на великим аеродромима, као што је аеродром у Минхену, користе два радара типа Terminal Area Radar.Један ASR-2000 налази се северно, а други јужно од аеродрома, при чему је њихово међусобно растојање приближно 8 km. На тај начин међусобно покривају своје мртве левкове.
Немачка метеоролошка служба са 17 радара, сваки домета 150 km, може да покрије читаву територију Немачке.
Радари који се користе, на пример типа Meteor 1500C, могу да закрећу своје параболичне антене и вертикално нагоре.
Због тога не поседују мртви левак какав је типичан за 2D радаре. Доња граница радарске покривености мања од 200 m код ових система није од посебног значаја.
Софтвер за визуелизацију радарске покривености
Да би се проценила радарска покривеност радара постављеног на одређеној локацији, може се помоћу симулације простирања електромагнетних таласа проверити да ли је неки циљ потенцијално видљив за радар.
При томе се узимају у обзир дијаграм зрачења антене, висина радарске антене и циља, као и постојање теренских препрека и других објеката који могу заклонити сигнал.
Овај метод користи SPx Radar Coverage Tool, бесплатна софтверска апликација компаније Cambridge Pixel.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић