www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Радар за прецизно навођење при слетању

Слика 1: Радар за прецизно навођење при слетању PAR 2090 (© 2011 Selex System Integration)

Слика 1: Радар за прецизно навођење при слетању PAR 2090
(© 2011 Selex System Integration)

Шта је PAR?

Радар за прецизно навођење при слетању

Један радар за прецизно навођење при слетању (PAR) представља специјални радарски уређај који се користи на аеродромима и намењен је посебним процедурама прилаза уз специфичне поступке пилота и контролора летења. Претежно се користи на војним аеродромима. Његов значај за цивилне аеродроме је значајно опао.[1]

Радар за прецизно навођење при слетању омогућава безбедно слетање и у условима слабе видљивости. Овај радар се поставља на малој бочној удаљености (до 180 m) од средине писте и њиме се управља даљински. Радар открива и прати ваздухоплове током завршне фазе прилаза и слетања. Одступања од идеалне путање прилаза пилоту се радио-везом преносе као гласовне команде, или се аутопилоту и специјалном показивачу достављају као управљачки сигнали. Предност класичног поступка преноса инструкција путем радио-везе, такозваног „talk-down“ навођења, јесте његова универзална примена, јер није потребна никаква додатна опрема у ваздухоплову.

Које техничке параметре један радар за прецизно навођење при слетању треба да испуњава, наведено је у препорукама Међународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO). Ове препоруке обухватају минималне захтеве како за техничке параметре, тако и за услове постављања.[2]

Појам прецизни прилаз везан је за радарску контролу висине и клизне путање (поред контроле правца). Ако се прилаз води само помоћу 2D радара, онда је то непрецизни прилаз (енгл.: non-precise approach).[3][4] У том случају контролор летења, у зависности од удаљености коју је измерио радар, из табеле у редовним интервалима одређује одговарајућу задату висину и саопштава је пилоту путем радио-везе.

Слика 2: Радар за прецизно навођење при слетању AN/FPN-63 компаније Raytheon користи фазне антенске решетке, али је као и систем на слици 1 подељен на два независна радара.

Слика 2: Радар за прецизно навођење при слетању AN/FPN-63 компаније Raytheon користи фазне антенске решетке, али је као и систем на слици 1 подељен на два независна радара.

Примена

Радар за прецизно навођење при слетању је током прилаза увек фиксно усмерен у правац прилаза. Ротација обртног постоља антене врши се само ако се наложи промена правца прилаза (на пример због смера ветра). Могуће је опслуживати и више полетно-слетних стаза, али увек само једну од њих истовремено.

Приказ радарских информација врши се на Beta-Scan-Scope показивачу. Поред тренутног положаја ваздухоплова у прилазу приказује се и више помоћних линија и ознака. На основу њих контролор летења може одредити неопходна упутства за пилота.

Ова врста радарских уређаја мора бити калибрисана на свакој локацији употребе помоћу посебног поступка прилаза. У ту сврху изводи се пробни лет лаким авионом, чији се прилаз уз помоћ радара одржава што је могуће прецизније на идеалној клизној путањи. Истовремено се одступања током прилаза снимају видео-камером високе резолуције која је фиксно усмерена дуж те клизне путање. Уз видео-снимак се снимају и команде које су дате пилоту. Анализом снимљеног материјала могу се открити могућа одступања радара (на пример услед погрешног подешавања или неправилно усмерених антена).

Корекције курса преносе се фразом: ”Your course is slightly left (…right).“ Након тога пилот може исправити правац лета. Ако је правац исправан, то се потврђује фразом ”on course“. Корекције висине преносе се фразом: ”…slightly above (…below) glidepath.“ Ако су и правац и висина исправни, преноси се фраза ”On course, on glidepath“.[5]

PAR са 2D радаром

У ери доминантне употребе 2D радарских уређаја радар за прецизно навођење при слетању се у основи састојао од комбинације два истоветна радара, који су радили на незнатно различитим предајним фреквенцијама (најчешће у X-опсегу) или на истој фреквенцији али са супротном поларизацијом. Они користе две међусобно за 90° ротиране параболичне антене које формирају по један уски лепезасти дијаграм зрачења. Ова класична конфигурација и данас се користи код модерних радарских система, јер представља веома економично решење (види слику 1).

Попречно постављена антена задужена је за контролу правца. Овај део радарске антене закреће се у сектору од приближно 10° улево и удесно и приказује бочна одступања од идеалног правца ка писти.

Вертикално постављени рефлектор задужен је за клизну путању. Овај део антене изводи покрет климања у опсегу елевационих углова од −1° до 8° или 15°. Приказ показује одступања тренутне висине лета од идеалне клизне путање.

Слика 3: AN/GPN-22 компаније Raytheon користи рефлекторску антену са фазном антенском решетком као примарним зрачником

Слика 3: PAR AN/GPN-22 компаније Raytheon користи рефлекторску антену са фазном антенском решетком као примарним зрачником

PAR са 3D радаром

Помоћу 3D радара могуће је објединити делове који су раније радили као два одвојена радара у један јединствени радар, који користи само једну антену. Постоје две могућности:

Инструментални систем за слетање

Радар за прецизно навођење при слетању (PAR) није инструментални систем за слетање, а инструментални систем за слетање (ILS) није радарски поступак. Ипак, постоје радари за прецизно навођење при слетању (као што је, на пример, AN/TPN-22) у чију је антену интегрисан и такав инструментални систем за слетање. ILS представља навигационо средство за пилоте, за чију употребу је у ваздухоплову неопходна додатна авионичка опрема. Са аеродрома се емитују усмерени радио-снопови, које у ваздухоплову прима посебан пријемник. Одступања од задатог курса приказују се пилоту на показивачу одступања курса (енгл.: Course Deviation Indicator, CDI). ILS омогућава слетање на аеродроме без потребе да на њима буде ангажовано особље ради обезбеђења самог процеса слетања.

Галерија слика радара за прецизно навођење при слетању
Курсор елевације
Тачка додира
Циљ на
курсу
Безбедносни курсор
Азимутски курсор
Ознаке даљине

Слика 4: Приказ Beta-Scan-Scope показивача

Слика 5: Модернизација Beta Scan Scope показивача радара за прилаз PAR–80

Слика 6: Показивач одступања курса (енгл.: Course Deviation Indicator, CDI)

Referenzen:

  1. ICAO: Global Air Navigation Plan for CNS/ATM Systems, Second Edition — 2002, Chapter 7 Surveillance Systems (online)
  2. ICAO: Annex 10 - Aeronautical Communications, Volume I, Chapter 3, Item 3.2.3: The precision approach radar element (PAR), page 3-25 (PDF-page 33)
  3. ICAO: Annex 6 - Operation of Aircraft, Part I, Chapter 1, Definitions, page 1-1 (PDF-page 25)
  4. ICAO: NON-PRECISION INSTRUMENT APPROACH, in Advisory Circular for Air Operators, November 2012, AC No: 008A-CDFA, page 3 (online)
  5. U.S. DEPARTMENT OF TRANSPORTATION, Air Traffic Organization Policy: Air Traffic Control, Section 12. PAR Approaches− Terminal page: 5−12−1 (online)

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић