Апсорпција
Слика 1: Атмосферски губици услед слабљења, ① јака киша, ② магла, облаци, ③ умерена киша, ④ молекуларно расејање
Слика 1: Атмосферски губици услед слабљења
Апсорпција
Када се у некој средини, услед њених својстава, електромагнетна енергија делимично или потпуно утроши (апсорбује), говори се о апсорпцији. (Физички посматрано, електромагнетна енергија се претвара у други облик енергије, најчешће у топлоту.)
Апсорпција електромагнетних таласа у атмосфери без падавина може се занемарити све до области милиметарских таласа. Тек у том фреквенцијском опсегу, услед резонантних ефеката (на слици означених као молекуларно расејање) неутралних молекула кисеоника и молекула некондензоване водене паре, јавља се приметна апсорпција, која се испољава као додатно слабљење.
Ова апсорпција зависи од фреквенције и од дужине пута који талас пређе.
Некондензована водена пара обично се изражава као релативна влажност ваздуха, која зависи од температуре: топао ваздух може да садржи више водене паре него хладан. Због тога апсорпција електромагнетних таласа у атмосфери зависи и од температуре и од релативне влажности ваздуха.
Атмосферски губици услед слабљења састоје се од основног атмосферског слабљења и додатног слабљења које у великој мери зависи од временских услова, а изазивају га магла и киша. При проласку кроз слојеве ваздуха и водене паре електромагнетни таласи слабе. У том процесу највећу улогу имају молекули водене паре и кисеоника. Један део електромагнетне енергије претвара се у топлоту, док се други део расејава услед „функције зрачења“ молекула (диполне функције).
Дијаграм показује да се слабљење повећава са порастом садржаја влаге. Такође се види да слабљење расте и са повећањем предајне фреквенције.
Из овога произилази и додатни закључак да нису сви фреквенцијски опсези подједнако погодни за све радарске примене (на пример, због молекуларног расејања у ваздуху, веома високе фреквенције нису погодне за радаре великог домета). Ово веома изражено слабљење око 75 GHz, које изазивају молекули кисеоника, користи се, на пример, у радарским системима за асистенцију при кочењу BAS и систему PRE-SAFE аутомобила марке Mercedes, како би се домет радара ограничио на жељену вредност и тако избегле међусобне сметње.
Укратко, атмосферски губици услед слабљења присутни су стално, али се непрекидно мењају, па их је тешко нумерички прецизно описати.
Слика 2: Слабљење услед кише
Слабљење услед кише
Слабљење електромагнетних таласа услед кише зависи од таласне дужине предајног сигнала. Највиша (плава) крива на слици 2 приказује као узрок слабљења грмљавински облак пречника 20 km, са количином падавина која се повећава према средишту до 100 mm/h. Следећа крива (розе) приказује по нивоу изједначену амплитуду радарских ехо-сигнала радара који ради у S-опсегу. Наредне две криве приказују исто за радар у C-опсегу (жута) и у X-опсегу (светлоплава).
Јасно се види да је X-опсежни радар највише погођен слабљењем и да унутар оваквог грмљавинског облака не може да „види“ на велико растојање. Истовремено, у S-опсегу настаје веома мало ехо-сигнала (што се на овом дијаграму не уочава лако због изједначавања нивоа амплитуда). Из тог разлога се метеоролошки радари у X-опсегу користе само за осматрање блиског подручја. Радари у S-опсегу користе се у тропским климатским подручјима, јер могу релативно добро да „прогледају“ кроз области са веома обилним падавинама. Радари у C-опсегу имају предност у умереним климатским зонама, јер представљају добар компромис између оствариве осетљивости и домета.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико