FMiCW радар
прекидач
Слика 1: FMiCW радар користи додатни PIN-диодни прекидач за искључивање предајног сигнала.
прекидач
Слика 1: FMiCW радар користи додатни PIN-диодни прекидач за искључивање предајног сигнала. (интерактивна слика)
FMiCW радар
прекидач
Слика 1: FMiCW радар користи додатни PIN-диодни прекидач за искључивање предајног сигнала.
Frequency Modulated interrupted Continuous Wave, односно FMiCW радар, који се назива и iFMCW радар, има посебно место међу радарским технологијама. Током процеса мерења предајни сигнал се прекида. Формално посматрано, такав радар је зато импулсни радар.
Међутим, током прекида предаје генерисање фреквенције у предајнику се наставља и обезбеђује пријемнику фреквенцију потребну за мешање наниже. Због тога је поступак мерења за одређивање даљине, као и код FMCW радара, мерење разлике фреквенција између тренутне фреквенције предајника и носеће фреквенције ехо-сигнала, а не чисто мерење времена простирања као код импулсног радара са интраимпулсном модулацијом.
Импулсна модулација предајног сигнала
Слика 2: Осцилограм који одговара блок-шеми
Слика 2: Осцилограм који одговара блок-шеми
Слика 2: Осцилограм који одговара блок-шеми
У поређењу са класичним FMCW радаром, FMiCW радар има и предности и недостатке. Искључивање предајника побољшава изолацију између предајника и пријемника, тако да више не може доћи до директног „преслушавања“ са предајника на пријемник. Када предајник не зрачи, пријемник може бити подешен на знатно већу осетљивост. То би омогућило и већу предајну снагу, а обе мере заједно повећавају домет радара.
Међутим, искључивање пријемника током времена предаје (на пример помоћу инвертованог управљачког сигнала за PIN диоде) смањује временски прозор у коме се ехо-сигнал може примити. Ехо-сигнал (на слици 2 плави траг) може се примити само када је управљачки сигнал (на слици 2 црвени траг) на ниском нивоу.
На слици 2 ова временска разлика између ехо-сигнала и управљачког сигнала приказана је сивом бојом. Из тога следи да се могућности некoхерентне интеграције сигнала погоршавају. Може се примити само део ехо-сигнала, што додатно смањује енергетски домет радара.
Ехо-сигнали из блиске зоне при томе су више оштећени него ехо-сигнали са већих даљина, што ствара ефекат сличан регулацији осетљивости у времену (STC) код импулсног радара.
Ова метода се, на пример, користи код савремених аутомобилских радара (адаптивни темпомат за одржавање растојања) у фреквенцијском опсегу 76 – 77 GHz. За одређивање бочног угла могуће је пребацивањем тачака напајања групе patch антена сваки појединачни импулс зрачити под незнатно различитим бочним углом.
FMiCW радар за проширење мерног опсега
Слика 3: Осцилограм који одговара блок-шеми
Слика 3: Осцилограм који одговара блок-шеми
Слика 3: Осцилограм који одговара блок-шеми
Ова метода може се користити и као решење за боље искоришћење дозвољене ширине опсега предајника. Већа стрмина промене фреквенције омогућава веће резолуционо својство уз задржавање истог максималног домета радара.
Код FMCW радара у ISM опсегу 24 GHz, предајник сме да ради само у подручју од 24,0 до 24,25 GHz. При коришћењу читаве ове ширине опсега мора се направити компромис између резолуције по даљини и максималног домета радара.
Помоћу методе FMiCW радара стрмина промене фреквенције може се повећати тако да предајник, на пример, покрива двоструко већу ширину опсега, односно да ради од 24,0 до 24,5 GHz. Међутим, када се достигне гранична вредност од 24,25 GHz, предајник се искључује са антене. Тако се стварно зрачи само дозвољени фреквенцијски опсег.
Ехо-сигнал сада може имати знатно веће време простирања од трајања стварно емитованог сигнала. Он се ипак упоређује са интерно генерисаним тестерастим сигналом много већег опсега (на слици 3 приказаним испрекиданим наставком предајног сигнала).
За посебне примене (на пример за ваздухопловни SLAR) овај модулациони образац може се користити и за побољшање изолације између предајника и пријемника, као у претходном примеру.
Ако је током релативно дугог времена предаје и пријемник искључен, настаје релативно велика минимална мерна даљина. Ако се, међутим, време пребацивања оптимизује тако да ова минимална мерна даљина буде мања од висине лета (на пример 20 µs за приближно 3000 m), онда се овим поступком може врло прецизно картографисати надлетани појас терена, при чему се истовремено избегавају сметње настале директним продором сигнала из предајника у пријемник.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић