www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Офсет антена

Слика 1: Офсет антена као сегмент параболоида

Слика 1: Офсет антена као сегмент параболоида

Офсет антена

Један од проблема код параболичних антена јесте то што примарни зрачник, ако се налази директно у главном смеру зрачења, изазива засенчење антене. Код класичне параболичне антене роговски зрачник и његови носачи представљају препреку за електромагнетне таласе који се одбијају од рефлектора.

Код офсет антене примарни зрачник налази се ван главног смера зрачења и зато више не може негативно да утиче на антенски дијаграм. Роговски зрачник зрачи нагоре ка сегменту параболичног рефлектора, док се доња половина симетричног параболоида више не користи.

На тај начин добија се рефлектор мање закривљености, чија се жижа налази на већем растојању. Због тога је и роговски зрачник удаљенији од рефлектора и мора обезбедити јаче усмеравање електромагнетних таласа како би цео сегмент рефлектора био равномерно осветљен. То захтева дуже роговске зрачнике, као и сложенији прорачун конструкције антене.

жижа
контура
рефлектора
пројектована
апертура

Слика 2: Геометрија офсет параболичне антене

жижа
контура
рефлектора
пројектована
апертура

Слика 2: Геометрија офсет параболичне антене за симетричан антенски дијаграм

Код комерцијалних офсет антена, као што су антене за сателитски пријем, сегмент издвојен из ротационог параболоида није кружног већ елиптичног облика. Рефлектор ефикасне офсет антене треба да буде ограничен линијама једнаке густине снаге. Пошто је зрачник постављен ексцентрично, та област није кружна већ елиптична, а понекад чак и јајолика.

То се лако може показати једноставним експериментом са батеријском лампом: ако лампа светли нормално на површину, осветљена област је кружна. Ако се лампа усмери под углом, осветљена област поприма облик елипсе. Због тога типична офсет антена за сателитски пријем може имати ширину од 1,25 m и висину од 1,35 m. После пројекције те површине добија се практично кружна ефективна апертура.

У поређењу са стварном површином рефлектора, ова апертура је мања. Последица је да се антенски добитак, посматран у односу на стварну површину рефлектора, незнатно смањује.

Слика 3: Офсет антена са рефлектором облика такозваног Orange-Peel Paraboloid

Слика 3: Офсет антена са рефлектором облика такозваног Orange-Peel Paraboloid

Међутим, управо код 2D радара таква кружна апертура најчешће није пожељна. По азимуту се тежи што мањој ширини снопа, док се по углу места обично захтева задата вредност у опсегу од 15 до 30 степени. Због тога параболична антена код радара више није само једноставан правоугаони исечак параболоида (као код лепезасте антене), већ има заобљенији облик.

Циљ оваквог обликовања јесте што ефикасније искоришћење рефлектора уз што мању укупну површину. Пошто је сада растојање појединих делова рефлектора од зрачника различито по висини, и густина зрачења примарног зрачника (који обично има симетричан дијаграм) распоређује се неједнако по површини рефлектора. Што је део рефлектора удаљенији од зрачника, то је густина зрачења на том делу мања.

Појединачне површине на ивици рефлектора зато мање доприносе формирању антенског дијаграма. Ако њихова ефикасност падне испод одређене захтеване минималне вредности, те површине се могу једноставно изоставити. Тако настаје облик рефлектора који подсећа на сегмент коре поморанџе. У енглеској литератури зато се директно назива Orange-Peel Paraboloid или Orange-Peel Antenna.

Већина радара са параболичном антеном користи принцип офсет антене. Поред примене код чисто пријемних антена (на пример код сателитских пријемних система), ова конструкција код радара има још једну важну предност: велика предајна снага се не рефлектује директно назад ка зрачнику и не враћа се у њега.

Код симетричне параболичне антене таква конструкционо условљена рефлексија погоршала би однос стојећих таласа на антенском доводу и додатно оптеретила излазни степен предајника.

Напомена: На слици 1 може изгледати као да би најнижа хоризонтална линија ипак погодила роговски зрачник и тиме допринела погоршању односа стојећих таласа. Код овог радара то, међутим, није случај, јер је рефлектор пројектован за Cosecans² дијаграм и зато има такозвану „доњу усну“. Најнижа линија у пракси више није паралелна са осталим линијама, већ је закренута нагоре.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>