Спојни транзистори са ефектом поља
Слика 1: Поређење шематских симбола биполарног транзистора и транзистора са ефектом поља
Слика 1: Поређење шематских симбола биполарног транзистора и транзистора са ефектом поља
Иако су биполарни (npn/pnp) транзистори револуционисали развој електронике, ипак имају један значајан недостатак. Нискоомска деоница база-емитер ствара проблеме при прилагођењу у појачавачкој техници, јер, на пример, снажно оптерећује високоомска осцилаторна кола и тиме погоршава њихов фактор доброте. За разлику од биполарног транзистора, чије се појачање регулише струјом базе, код транзистора са ефектом поља (FET) за управљање струјом дрејн-сорс користи се електростатичко поље, односно напон гејта.
Један тип транзистора са ефектом поља, Junction FET (JFET), са својим прикључцима, приказан је на слици 1 у поређењу са биполарним транзистором. Прикључак „гејт” по својој функцији одговара бази, док „сорс” и „дрејн” одговарају емитеру и колектору биполарног транзистора.
силицијум
материјал
(дифундован)
Слика 2: Шематска структура JFET-а
силицијум
материјал
(дифундован)
Слика 2: Шематска структура JFET-а
Слика 2 приказује шематску структуру JFET-а. Подлога се састоји од n-допираног или p-допираног полупроводничког материјала, најчешће силицијумске плочице. Са обе стране у овај носећи материјал дифузијом се уносе области супротно допираног полупроводничког материјала. Обе области се електрично повезују и образују прикључак „гејт”. Ове две области сужавају попречни пресек носећег материјала и формирају узак канал. На слици 2 овај канал је од n-допираног материјала, због чега се овај JFET назива и JFET са n-каналом.
Код JFET-а са p-каналом носећи материјал, а тиме и канал, састоји се од p-допираног полупроводничког материјала, док је прикључак „гејт” од n-допираног материјала. Као и код биполарних транзистора, ова два типа разликују се по поларитету напона, што је у шематском симболу приказано смером стрелице, која је увек усмерена ка n-допираном материјалу. То значи да код JFET-а са n-каналом стрелица показује према дрејн- сорс- каналу, док код JFET-а са p-каналом показује од канала према прикључку гејт.
Начин рада
Кључни појам за разумевање рада већ је наведен: дрејн- сорс- канал, чијим се попречним пресеком управља напоном доведеним на прикључак гејт, што се при пажљивијем посматрању може уочити на сликама 3 и 4.
просторног
наелектрисања
Слика 3: JFET без преднапона гејта
просторног
наелектрисања
Слика 4: JFET са преднапоном гејта у запорном смеру
просторног
наелектрисања
Слика 3: JFET без преднапона гејта
просторног
наелектрисања
Слика 4: JFET са преднапоном гејта у запорном смеру
На слици 3 прикључак гејт и прикључак сорс налазе се на истом потенцијалу, овде на потенцијалу масе. Због напона између дрејна и сорса кроз полупроводнички кристал протиче струја. При овим напонским условима типичан отпор између дрејна и сорса износи око 500 Ω. Милиамперметар укључен у ово струјно коло при напону дрејна (VDD) од 5 V показује струју (ID) од око 10 милиампера. Дакле, без управљачког напона на прикључку гејт, JFET проводи.
На слици 4 на прикључак гејт доводи се преднапон (VGG) од једног волта, поларисан у запорном смеру. Овај преднапон проширује области просторног наелектрисања, односно запорне слојеве pn спојева обе области, као што је већ описано код капацитивне диоде. Тиме се ефективни проводни попречни пресек n-канала смањује, јер је на располагању мање носилаца наелектрисања. Због тога се повећава и отпор n-канала, па протиче мања струја.
Повећање негативног преднапона појачава овај ефекат, а при даљем повећању негативног преднапона струја дрејн- сорс може чак потпуно престати да протиче. Овај напон зависи од типа транзистора и назива се „pinch-off” напон. Међутим, преднапон на слици 4 од -1 волта је сувише мали, па струја и даље протиче. Она је, међутим, са првобитних 10 mA опала на око 5 mA. Унутрашњи отпор JFET-а морао је, дакле, да порасте са 500 Ω на приближно 1 kΩ.
Ово мерење показује да JFET ради слично биполарном транзистору, иако се његова конструкција суштински разликује. Али, као што је већ речено, предност транзистора са ефектом поља је његова висока улазна импеданса. pn спој од гејта ка сорсу ради у запорном смеру, па протиче запорна струја која овде износи око 0,5 µA. Према Омовом закону, улазни отпор (1 V / 0.5 µA) овде износи 2 MΩ. Насупрот томе, при сличним условима у биполарном транзистору протицала би струја базе до једног милиампера, па би унутрашњи отпор износио приближно 1 kΩ.
Функција која је до сада објашњена на примеру JFET-а са n-каналом у сличном облику важи и за JFET са p-каналом. Пошто су, међутим, његов носећи материјал и дифузијом формирани прикључци гејта израђени од супротно допираног полупроводничког материјала, мора се обрнути и поларитет радних напона. JFET са p-каналом зато захтева негативан напон дрејна (VDD) и позитиван преднапон на прикључку гејт. Струја у JFET-у са p-каналом зато протиче од дрејна ка сорсу.
Примена JFET-а као појачавача
Слика 5: Појачавачко коло са JFET-ом
Слика 5: Појачавачко коло са JFET-ом
На слици 5 приказано је стандардно коло појачавачког степена са JFET-ом са n-каналом типа BF245A. Овај појачавачки степен одликују висока улазна импеданса и велико напонско појачање. Његов начин рада упоредив је са цевним појачавачем са триодом. C1 и C3 су улазни и излазни кондензатори за једносмерно раздвајање. R1 је отпорник за одвођење на гејту. Он поставља једносмерни потенцијал улаза на 0V, односно на масу, и спречава превелики статички улазни напон. Такође је део кола за пражњење улазног кондензатора C1. Пад напона на R2, изазван струјом мировања, ствара негативан преднапон за гејт тако што се сорс поставља на позитивнији потенцијал. C2 има веома велики капацитет и спречава да брзе промене струје током појачавања сигнала утичу на преднапон. (Ако би недостајао, R2 би изазвао и струјну негативну повратну спрегу и фактор појачања би се знатно смањио.) R3 је радни отпорник који, као и у свим појачавачким колима, одређује струју мировања и тиме радну тачку.
Промена фазе од 180° овде је иста као код емитер-база степена биполарног транзистора. Разлог за ову промену фазе је веома једноставан: при промени улазног сигнала у позитивном смеру, овај напон се сабира са негативним преднапоном, па преднапон постаје мањи. Тиме се смањује запорни слој у JFET-у, а самим тим и његов унутрашњи отпор. При истом напону дрејна зато протиче већа струја од струје мировања. Већа струја, међутим, изазива већи пад напона на радном отпорнику R3, што значи да излазни напон опада. То значи да између улазног и излазног сигнала овог појачавачког степена постоји фазна промена од 180°.
Слика 6: Фазни помак у JFET појачавачу
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић