pnp транзистор
Слика 1: pnp транзистор са својим преднапонима
Слика 1: pnp транзистор са својим преднапонима
У принципу, pnp транзистор ради исто као npn транзистор. Међутим, пошто је редослед области другачији, односно емитер, база и колектор су супротно допирани у односу на npn транзистор, струју преносе други носиоци наелектрисања! Већински носиоци у pnp транзистору су електронске шупљине. Али да би ово провођење шупљинама уопште било могуће, мора се обрнути и поларитет преднапона. Начин прикључења напона приказан је на слици 1.
И овде се за памћење исправног поларитета прикључака може применити потпуно исти поступак као код npn транзистора. Прикључци транзистора поново се посматрају редоследом „емитер-база-колектор“. Као што показује слика 1, емитер, означен првим словом pnp редоследа области, има у односу на базу позитивнији потенцијал. База (друго слово) је, дакле, негативнија, а колектор је поново позитивније поларисан. (Пошто се напон колектора поново суперпонира са напоном базе, за потребну запорну поларизацију колектор мора имати знатно већи негативни напон у односу на емитер.) Унутар кристала pnp транзистора за проток струје је претежно одговорно провођење шупљинама. Изван кристала транзистора, насупрот томе, постоји чиста електронска струја.
поларизација
Слика 2: pn спој при пропусној поларизацији pnp транзистора.
поларизација
Слика 2: pn спој при пропусној поларизацији pnp транзистора.
pn спој при пропусној поларизацији
Позитивни напон на емитеру привлачи слободне електроне из базе, док негативни напон на бази одбија електроне, тако да се они крећу према емитеру. Када електрон стигне у p-допирани полупроводнички материјал емитера, тамо одмах попуњава електронску шупљину, односно рекомбинује. Истовремено један електрон напушта полупроводнички кристал преко прикључка емитера, тече према батерији и тако ствара струју базе (IB).
pn спој при запорној поларизацији
Код pn споја који ради при запорној поларизацији, негативнији напон колектора у односу на базу спречава проток струје посредством већинских носилаца.
Међутим, исти негативни напон изазива малу запорну струју посредством мањинских носилаца, који су овде у бази електронске шупљине. Ови носиоци наелектрисања прелазе pn спој од базе ка колектору. Пошто је ово провођење шупљинама ипак последица кретања електрона у супротном смеру, настаје мерљив проток струје, који је, међутим, због малог броја мањинских носилаца само у опсегу микроампера.
поларизација
Слика 3: pn спој при запорној поларизацији pnp транзистора.
поларизација
Слика 3: pn спој при запорној поларизацији pnp транзистора.
Заједничко деловање оба pn споја
поларизација
поларизација
шупљинама
Слика 4: Функција pnp транзистора.
поларизација
поларизација
шупљинама
Слика 4: Функција pnp транзистора.
Заједничко деловање два pn споја слично је као код npn транзистора, али са разликом што су овде у p-допираном полупроводничком материјалу емитера и колектора већински носиоци електронске шупљине. Зато позитивно преднапонски поларисан емитер потискује електронске шупљине у смеру базе. Када тамо стигну, електронске шупљине рекомбинују са слободним електронима базе. Али пошто је, као што је већ речено, ова база геометријски веома танак слој, знатно више од 90% носилаца наелектрисања привлачи веома висок негативни напон (VCC) прикључка колектора, па они не стижу до прикључка базе. За сваку електронску шупљину која стигне до прикључка колектора, батерија испоручује један електрон, што у крајњем резултату изазива релативно велику електронску струју од колектора ка емитеру.
Слика 5: Струје у pnp транзистору.
Слика 5: Струје у pnp транзистору.
Иако је електронска струја изван полупроводничког кристала pnp транзистора супротна електронској струји, такође изван полупроводничког кристала, npn транзистора, у оба типа транзистора већински носиоци увек теку од емитера ка колектору! И код pnp транзистора струје струјног кола базе (IB) и струјног кола колектора (IC) сабирају се у заједничку струју емитера (IE). И овде релативно мала струја базе омогућава да много више већинских носилаца савлада први pn спој, затим пређе ка колектору и тиме изазове знатно већу струју колектора, чија се величина регулише мањом струјом базе.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић