npn транзистор
pn спој поларисан у пропусном смеру налази се у
нискоомском струјном колу: то значи да већ при малим напонима протиче
релативно велика струја.
Насупрот томе, pn спој поларисан у запорном смеру
део је високоомског струјног кола.
Према формули P = I2·R, при константној струји
може се, дакле, очекивати већа снага.
Ако струја кроз pn спој поларисан у пропусном смеру изазове једнако велику
струју кроз pn спој поларисан у запорном смеру,
онда се од овог кристала може очекивати појачање снаге улазног сигнала.
Таква је била замисао проналазача транзистора 1948. године, а као резултат тога
развијен је npn транзистор.
Овај развој ћемо сада овде логички пратити.
поларизација
Слика 1: pn спој npn транзистора поларисан у пропусном смеру
поларизација
Слика 1: pn спој npn транзистора поларисан у пропусном смеру
Као и код pn споја диоде, два n-допирана полупроводничка слоја транзистора имају слободне електроне као носиоце наелектрисања. Танак p-допирани полупроводнички слој транзистора, насупрот томе, има електронске шупљине као носиоце наелектрисања. Физички се на сваком pn споју одвијају исти процеси који су већ описани код полупроводничке диоде. Дифузијом и истовременом рекомбинацијом носилаца наелектрисања у граничном подручју настаје област просторног наелектрисања, односно високоомска запорна област, чији се отпор може мењати различитом поларизацијом преднапона. Да би се транзистор могао користити као појачавачки елемент, величина области просторног наелектрисања мора се мењати различитим преднапонима. Први pn спој (база-емитер) ради у пропусном смеру, дакле нискоомски, док други pn спој (база-колектор) ради у запорном смеру, дакле високоомски. Слова која означавају тип допирања могу послужити као помоћ како би се избегла погрешна поларизација:
При томе се прикључци транзистора увек посматрају редоследом „емитер-база-колектор”. Као што показује слика 2, емитер, означен првим словом у редоследу области npn, има у односу на базу негативнији потенцијал. База, означена другим словом, је дакле позитивнија, а колектор је поново негативније поларисан. Међутим, пошто се напон колектора суперпонира са напоном базе, колектор ради потребне запорне поларизације мора имати знатно већи позитиван напон у односу на емитер.
поларизација
поларизација
Слика 2: Напони на npn транзистору
поларизација
поларизација
Слика 2: Напони на npn транзистору
pn спој у пропусној поларизацији
При разматрању диоде то још није било важно, али је овде за разумевање функције неопходно знати да n-допирани полупроводнички материјал има знатно више примесних атома од p-допираног полупроводничког материјала. То омогућава да у n-допираном полупроводничком материјалу већински носиоци, овде слободни електрони, преносе већу струју него што је већински носиоци p-допираног полупроводничког материјала, овде електронске шупљине, могу прихватити. База се, дакле, додатним слободним електронима из n-допираног полупроводничког материјала емитера практично „преплављује”.
шупљина
електрона
Слика 3: Струје у npn транзистору који ради у пропусном смеру.
шупљина
електрона
Слика 3: Струје у npn транзистору који ради у пропусном смеру.
Струју остварују слободни електрони који се крећу од негативног пола батерије ка n-допираном полупроводничком материјалу. И у n-допираном полупроводничком материјалу емитера струја протиче посредством слободних електрона. Сваки слободни електрон који продре у p-допирану полупроводничку област базе попуњава тамо једну шупљину. Истовремено један електрон напушта полупроводнички материјал преко прикључка базе и за собом оставља електронску шупљину. Ове шупљине су позитивни носиоци наелектрисања и крећу се, као што је већ приказано у моделу, супротно од смера електронске струје. Електронска струја напушта транзистор преко прикључка базе и враћа се ка батерији.
pn спој у запорној поларизацији
поларизација
шупљина
електрона
Слика 4: pn спој npn транзистора поларисан у запорном смеру
поларизација
шупљина
електрона
Слика 4: pn спој npn транзистора поларисан у запорном смеру
Други pn спој налази се између базе и колектора (слика 4) и поларисан је у запорном смеру. Зато, осим веома мале запорне струје, електрони не могу да прођу кроз pn спој. Међутим, ову запорну струју изазивају мањински носиоци. Подсетимо се: мањински носиоци су у n-допираном полупроводничком материјалу електронске шупљине, а у p-допираном полупроводничком материјалу електрони. Управо ова запорна струја има пресудан значај у транзистору.
Међусобно дејство pn спојева
На слици 5 батерије за преднапон добијају посебне ознаке које се нарочито користе у техничким листовима. Тако је VCC напон колектора, а VBB преднапон базе. VBB је, иначе, увек знатно мањи од VCC. Напон колектора обично износи око 6 волти.
поларизација
поларизација
шупљина
електрона
Слика 5: Релативно мала струја базе изазива релативно велику струју колектора
поларизација
поларизација
шупљина
електрона
Слика 5: Релативно мала струја базе изазива релативно велику струју колектора.
У спољашњем колу струју остварују искључиво слободни електрони. Из оба струјна кола електронска струја тече од батерија ка емитеру од n-допираног полупроводничког материјала (IE). Пошто су и овде електрони већински носиоци, у односу на проток струје кроз проводник нема никакве разлике. Тек после pn споја у p-допираном полупроводничком материјалу струју преузимају тамошњи већински носиоци, односно електронске шупљине.
Електрони који рекомбинацијом попуне шупљине у p-допираном полупроводничком материјалу више не могу учествовати у струји колектора. Већ је речено да се база додатним слободним електронима из n-допираног полупроводничког материјала емитера практично „преплављује”. Пошто је ова полупроводничка област, међутим, изузетно танка и пре свега слабо допирана, за рекомбинацију је потребан само мали број слободних електрона из n-допираног полупроводничког материјала. Већина електрона тако доспева под утицај снажног електричног поља напона колектора, савладава запорну област и тиме ствара струју колектора! Када електрони једном стигну у n-допирани полупроводнички материјал колектора, поново имамо нормалну електронску струју и меримо струју колектора (IC).
Практично је да област колектора буде знатно већа од области базе. То, као прво, омогућава прихватање већег броја носилаца наелектрисања, а као друго повећава топлотну проводљивост колектора, тако да он може прихватити већу струју без непосредног термичког разарања.
Слика 6: Струје у npn транзистору
Слика 6: Струје у npn транзистору
Укратко, све струје транзистора протичу кроз прикључак емитера. Од тога струја базе (IB) чини приближно 2 до 5 %, а остатак представља струја колектора (IC). Важи:
IE = IB + IC
Струја емитера се, дакле, дели на струју базе и струју колектора. Струја базе изазива струју колектора. Мале промене струје базе доводе до знатно већих промена струје колектора.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић