www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

PN-спој (диоде)

Слика 1: Шематски симбол и знатно увећана слика стандардне диоде

Шематски симбол и знатно увећана слика стандардне диоде

Слика 1: Шематски симбол и знатно увећана слика стандардне диоде

Ако се n-проводник и одговарајући p-проводник споје у јединствен кристал, добијени спој се назива pn-спој. У граничној области pn-споја, услед дифузије и истовремене рекомбинације носилаца наелектрисања, настаје високоомска запорна област. Ширина ове запорне области може да се регулише спољашњим напоном. Слика 1 приказује шематски симбол полупроводничке диоде, која се углавном састоји од таквог pn-споја. Овај симбол је настао у време када су металне тачкасте диоде још биле широко распрострањен тип диода. Симболична стрелица представља аноду (p-проводник), а хоризонтална црта катоду (n-проводник). Обратите пажњу: струја електрона креће се супротно смеру стрелице! Ознака CR1 је алфанумерички код из америчких електричних шема и значи „Crystal Rectifier number one“, односно диода 1.

Област просторног наелектрисања

Да бисмо разумели физичке процесе у pn-споју, најпре ћемо размотрити pn-комбинацију на коју још није прикључен спољашњи напон (слика 2a). Сваки од два полупроводничка блока је електрично неутралан, јер у n-проводнику има једнако много слободних електрона и непокретних позитивних наелектрисања (јона). Исто важи и за p-проводник. Због разлике у концентрацији електрона и шупљина у два типа полупроводника, дифузијом шупљине могу да продру у n-област, а електрони у p-област.

Област
просторног
наелектрисања

Слика 2: pn спој без струје
a) концентрација носилаца наелектрисања у p- и n-материјалу пре дифузије
b) концентрација у граничном слоју након почетка процеса дифузије
c) област просторног наелектрисања осиромашена носиоцима
d) расподела наелектрисања у области просторног наелектрисања

pn спој без струје
Област
просторног
наелектрисања

Слика 2: pn спој без струје
a) концентрација носилаца наелектрисања у p- и n-материјалу пре дифузије
b) концентрација у граничном слоју након почетка процеса дифузије
c) област просторног наелектрисања осиромашена носиоцима
d) расподела наелектрисања у области просторног наелектрисања

Овај процес је повезан са рекомбинацијом носилаца наелектрисања. Због тога се густине носилаца наелектрисања мењају као што је приказано на слици 2b.

На први поглед могло би се помислити да после кратког времена у оба полупроводничка блока више неће бити слободних електрона и шупљина. То би заиста био случај када не би постојао процес који зауставља дифузију.

Рекомбинација покретних носилаца наелектрисања доводи до тога да јонизована места примеса више нису неутралисана и зато се испољавају као наелектрисање. Слика 2c показује да се у граничној области тако ствара просторно наелектрисање, па се рекомбинације могу одвијати само у танком граничном слоју. Ако електрон продре у p-проводник, одбија га негативно просторно наелектрисање које је тамо настало. Због тога не може дубље да продре у p-материјал. На исти начин позитивно просторно наелектрисање у n-области спречава дубље продирање шупљина у n-проводник.

Електрони и шупљине који настају стварањем парова унутар области просторног наелектрисања делују супротно дифузионој струји. Струја која тече у смеру супротном дифузији назива се пољска струја. Дифузиона струја и пољска струја образују динамичку равнотежу када на диоди нема прикљученог напона.


Поларизација у пропусном смеру

Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој
ток струје

Слика 3: Поларизација у пропусном смеру

Поларизација у пропусном смеру
Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој
ток струје

Слика 3: Поларизација у пропусном смеру

Ако се на pn-спој прикључи преднапон у пропусном смеру, електрони и шупљине потискују се према граничној области. Запорни слој се испуњава носиоцима наелектрисања и отпор запорне области се смањује. Равнотежа између пољске и дифузионе струје нарушава се у корист дифузионе струје.

Позитивни пол батерије прикључује се на p-проводник, а негативни пол на n-проводник. Позитивни потенцијал позитивног пола одбија позитивне шупљине и потискује их ка унутрашњости материјала, где оне рекомбинују са негативним јонима.

Истовремено, негативни потенцијал катоде одбија електроне ка унутрашњости материјала, где они такође рекомбинују са позитивним јонима n-материјала. Пошто се на обе стране смањује број носилаца просторног наелектрисања, дебљина запорне области се знатно смањује, тако да носиоци наелектрисања могу да прођу кроз запорну област. При томе протиче релативно велика струја.

У pn-споју услед дифузије и истовремене рекомбинације носилаца наелектрисања у граничној области настаје високоомска запорна област. Ширина ове запорне области може да се регулише спољашњим напоном. При поларизацији у пропусном смеру (позитивни пол на p–проводнику, негативни пол на n–проводнику) електрони и шупљине могу да прођу кроз pn–спој.

У pn-споју услед дифузије и истовремене рекомбинације носилаца наелектрисања у граничној области настаје високоомска запорна област. Ширина ове запорне области може да се регулише спољашњим напоном. При поларизацији у пропусном смеру (позитивни пол на p–проводнику, негативни пол на n–проводнику) електрони и шупљине могу да прођу кроз pn–спој.

Важно је запамтити да струју у пропусном смеру преносе већински носиоци (шупљине у p-материјалу и електрони у n-материјалу). При великом порасту напона и струје они изазивају загревање полупроводничког материјала. Са порастом температуре ослобађају се додатни носиоци наелектрисања, па струја наставља да расте све док се полупроводнички кристал термички не уништи!

Поларизација у запорном смеру

Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој

Слика 4: Поларизација диоде у запорном смеру

Поларизација диоде у запорном смеру
Област просторног
наелектрисања
првобитни
запорни слој

Слика 4: Поларизација диоде у запорном смеру

При поларизацији у запорном смеру (позитивни пол на n–проводнику, негативни пол на p–проводнику) протиче само мала запорна струја, која зависи од температуре. Запорна струја је одређена сопственом проводношћу полупроводничког материјала.

При поларизацији у запорном смеру (позитивни пол на n–проводнику, негативни пол на p–проводнику) протиче само мала запорна струја, која зависи од температуре. Запорна струја је одређена сопственом проводношћу полупроводничког материјала.

Ако се сада негативни пол батерије прикључи на p-проводник, а позитивни пол на n-проводник, као што је приказано на слици 4, шупљине се привлаче ка негативној електроди (катоди), а електрони ка позитивној електроди (аноди). Због тога се гранични слој осиромашен носиоцима наелектрисања шири и постаје високоомски. pn-спој је затворен за проток струје.

Мала запорна струја потиче од термичког стварања парова унутар запорне области. Равнотежа је нарушена у корист пољске струје. Са порастом температуре повећава се стварање парова, а тиме и запорна струја.

Слика 5 приказује I/U-карактеристику германијумске диоде. Карактеристика показује да већа струја протиче само када је позитивни пол прикључен на p-проводник, а негативни пол извора струје на n-проводник.

Слика 5: I/U-карактеристика германијумске диоде

Струјно-напонска карактеристика германијумске диоде

Слика 5: I/U-карактеристика германијумске диоде

Сада се види колики значај има увођење атома примеса у полупроводнички материјал. Без непокретних места примеса између полупроводника не би се формирао запорни слој. Особина pn-споја да проводи струју само у једном смеру од основног је значаја за целокупну полупроводничку електронику. Одлучујући напредак ове технологије лежи у томе што се електрична проводност чврстих тела може веома брзо мењати спољашњим напоном.

Механичка конструкција

Једна од могућности за израду pn-споја јесте да се током раста полупроводничког кристала, од одређеног тренутка, промени течни почетни материјал. Кристал који је, на пример, до тада растао као n-проводник, наставља затим да расте као p-проводник. На овај начин могу се добити монокристални pn-спојеви веома велике површине, какви се, на пример, користе при производњи соларних ћелија.

Друга могућност је да се на основни материјал од n-допираног германијума нанесе мала количина германијума помешаног са индијумом (n-допираног германијума). Ова мала такозвана „индијумска перла” топи се тачно дозираним загревањем и делимично дифундује у основни материјал. Ово је најчешће коришћен облик pn-споја код полупроводничких диода.

Слика 6: Различити pn-спојеви
a) монокристални
b) индијумска перла
c) тачкаста диода

Различите врсте pn-спојева

Слика 6: Различити pn-спојеви
a) монокристални
b) индијумска перла
c) тачкаста диода

Тачкастим диодама називају се диоде код којих се веома танка метална жица доводи на n-допирани германијум. Ова танка жица се причвршћује у германијуму снажним струјним импулсом, при чему се основни материјал локално истопи. Пошто овај pn-спој заузима изузетно малу површину, овај облик диода погодан је за примене на веома високим фреквенцијама.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић