www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Процес електричне проводности

У реалном кристалу германијума везни електрони могу да напусте своја стална места када им се доведе одређена минимална енергија ΔE (нпр. топлота: код германијума од око 50°C). Тада су као слободни електрони доступни за пренос наелектрисања. Ослобођени електрон оставља електронску празнину, која се једноставно назива шупљина. Шупљина представља позитивно елементарно наелектрисање у кристалној решетки, јер сада преовлађује позитивно наелектрисање језгра атома германијума.


Слика 1: Проводност шупљина у моделу

Проводност шупљина у моделу
Слика 1: Проводност шупљина у моделу

Празнину у вези у полупроводничком кристалу (дакле шупљину) може поново да попуни електрон из друге везе. Шупљина при томе не нестаје, већ само мења свој положај у кристалној решетки. Ако се на кристал прикључи напон, електрони се крећу ка позитивној електроди. Истовремено се шупљине крећу ка негативној електроди и на тај начин изазивају електричну проводност, која по свом дејству одговара кретању позитивних носилаца наелектрисања. (Ова проводност шупљина може се представити и помоћу реда седишта у биоскопу у којем се у средини налази једно празно место. Како посетиоци прелазе на суседна места, празно место се креће у смеру супротном од кретања појединачних посетилаца ка крају реда.)

Допринос шупљина преносу наелектрисања назива се P-проводност, док се проводност електрона назива N-проводност. Истовремено стварање слободног електрона и шупљине назива се стварање пара. Поновно спајање шупљине са електроном назива се рекомбинација. Ова врста електричне проводности у полупроводнику, у којој учествује једнак број електрона и шупљина, назива се сопствена проводност.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић