Кохерентно откривање промена
Слика 1: SAR снимак из ранијег тренутка
Слика 2: CCD снимак са откривеним разликама
Мултитемпорална анализа кохеренције SAR података
У радару са синтетичком апертуром може се спровести такозвана мултитемпорална анализа кохеренције SAR података (енгл.: Coherent Change Detection, CCD). За то су неопходни прецизно чување необрађених података, тачна обрада слике и прецизни прорачуни. Овај поступак се користи у цивилне и војне сврхе и представља моћну технику за откривање промена на Земљиној површини. Њиме се могу открити чак и најмање промене на Земљиној површини. Пример цивилне примене је процена штете коју су олује проузроковале у шумама или штете настале услед олујних поплава на обалама.
Принцип рада
Поступак је сличан познатој игри проналажења разлика на сликама: испитују се оригинална слика и њена измењена копија, при чему треба открити све промене. Последњу промену често је тешко пронаћи, па тада помаже само технички поступак: обе слике се постављају једна преко друге, чиме разлике постају уочљивије. То је, међутим, заправо само поступак Magnitude Change Detection, који код оптички снимљене слике функционише само ако су услови осветљења на обе слике једнаки.
Код радара су услови осветљавања увек упоредиви. Код кохерентног откривања промена два радарска снимка упоређују се по амплитуди и фазном положају. (Под кохеренцијом се код радара увек подразумева сталан фазни однос према референтној осцилацији.) Извор података је, дакле, тачка у ланцу обраде радарског сигнала у којој фазна информација још није изгубљена, односно пре демодулације. На тај начин могу се открити знатно мање промене. Поступак Magnitude Change Detection могућ је и код SAR радара, али тек после демодулације. (Види интеграцију импулса)
На слици коју је израчунао SAR могу се препознати чак и трагови возила у пределу, само зато што су стабљике траве на ливади положене у одређеном смеру, односно у смеру кретања. У војној примени овај поступак је користан јер открива примитивне облике маскирања. Ако се изненада појави дрво које пре два дана није било на том месту, неко тамо очигледно покушава нешто да сакрије. Такве значајне промене се на слици истичу сигналном бојом, црвеном или плавом. Црвена означава да је неки објекат нестао у односу на први снимак, а плава да се појавио нови објекат.
Прорачун слике
Слика се не упоређује само пиксел по пиксел применом унакрсне корелације, већ се вредност сваког пиксела посматра у односу на његово окружење, односно на просек мале површине, на пример 3×3 пиксела. За сваку од тих површина израчунава се кохеренција γ, која показује колико се та површина једне слике поклапа са одговарајућом површином наредне слике. Ако је γ = 1, поклапање је потпуно. Ако је γ = 0, не постоји чак ни случајно поклапање. Када одступање пређе одређену границу, на пример када је γ < 0,9, долази до промене боје.
На пример, траг возила на травнатој површини остао би видљив и после више дана и проузроковао би промену приближно у опсегу γ = 0,96 … 0,98. На травњаку се услед полегања стабљика траве може измерити незнатна промена удаљености од само неколико центиметара. Амплитуда ехо-сигнала се при томе готово уопште не мења, али је фазни положај потпуно другачији. Зато слика која упоређује само амплитуде, односно примењује некохерентни поступак, не би открила ништа. Слика која нормализује амплитуде и приказује само ову фазну разлику посебно би јасно истакла такве трагове возила. Међутим, таква слика би изгледала прилично шумовито и стварала би велики број лажних аларма, јер, на пример, и ветар утиче на положај лишћа или стабљика траве. Зато се амплитуда и фаза морају упоређивати истовремено, како би се добила слика промена са што већим контрастом. И за такву слику могу се одредити прагови и израчунати параметри типични за радар, као што су вероватноћа откривања и стопа лажних аларма (односно вероватноћа лажног аларма).
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић