www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Сателитско мерење висине Земљине површине

површина осветљена
импулсном
запремином
пријемна снага

Слика 1: Одбијање импулса трајања τ од глатке површине.

површина осветљена
импулсном
запремином
пријемна снага

Слика 1: Одбијање импулса трајања τ од глатке површине.

Сателитско мерење висине Земљине површине

Висина Земљине површине, односно висина нивоа мора, може се измерити једноставним мерењем удаљености са сателита чија је висина орбите позната практично са тачношћу од једног центиметра. Не мери се само време простирања електромагнетних таласа, већ и њихов фазни положај. На тај начин постиже се веома велика тачност, у опсегу од само неколико центиметара. Међутим, предајни импулс при одбијању претрпи значајну промену. Узрок је закривљеност импулсне запремине од неколико метара, због чега се емитовани импулс не одбија равномерно од релативно глатке површине.

После времена простирања од R/c0, импулсна запремина достиже рефлектујућу површину у једној тачки. Током трајања импулса та тачка се шири у круг. Затим се у средини круга ствара отвор: у средини је одбијање већ завршено, док на ивици дијаграма антене емитовани импулс, због веће косе удаљености условљене углом, још није ни стигао до површине. Осветљена површина добија облик прстена који се временом повећава. Све док се осветљена површина шири до пуног круга (што се дешава до тренутка R/c0 + τ), примљена снага расте и формира се растућа ивица ехо-сигнала. Од тренутка када се у средини формира отвор, пријемна снага остаје приближно константна и формира се плато импулса.

На графичком приказу однос између трајања импулса и пречника прстена није могао бити приказан у размери. На пример, висина орбите од 1000 km и ширина снопа антене на половини снаге од 0,32° дају осветљену површину пречника 2,8 km. Ако трајање предајног импулса износи 3 наносекунде, ехо-сигнал равне површине ипак има плато импулса у трајању од најмање 26 наносекунди. Пошто је површина, међутим, храпава, ивице ехо-импулса постају додатно блаже. Због тога се за мерење користи тачно она тачка у којој растућа ивица ехо-сигнала прелази у плато импулса ((2R/c0) + τ).

Храпавост морске површине изазивају таласи који су случајно распоређени. Усредњавање ехо-сигнала у интервалу до 1 000 предајних импулса може смањити њихов утицај на облик импулса и омогућити одређивање значајне висине таласа (SWH). Пошто је могуће преклапање по даљини, односно пошто се на путу предајног сигнала до Земљине површине не налазе значајни рефлектујући објекти, више предајних импулса може се преклапати током простирања без појаве двосмислености. Због тога се, упркос веома великој висини орбите, може користити релативно висока фреквенција понављања импулса.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић