www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Преглед радарске опреме

AN/FPS-50

Опис радарског уређаја; изабрани тактичко-технички подаци

Слика 1: радар AN/FPS-50 (DR3)
(64°1’18.56" N   149°11’18.29" W)

Технички подаци
Фреквенцијски опсег: 425 MHz
Периода понављања импулса:  
Учестаност понављања импулса: 27 Hz
Трајање предајног импулса (τ): 2 ms
Време пријема:  
Мртво време:  
Импулсна снага: 10 MW [1]
Средња снага:  
Инструментални домет: 5 000 km
Резолуција по даљини:  
Тачност мерења:  
Ширина снопа: β= 0,4° ; ε= 1°
Број импулса који погађају циљ:  
Ротација антене: (торусна антена)
MTBCF:  
MTTR:  

AN/FPS-50

AN/FPS-50 био је радар за рано упозоравање укључен у програм BMEWS. Састојао се од система великих, непокретно постављених мрежастих рефлектора који су образовали торусну антену. Антене су наизменично зрачиле два дијаграма зрачења антене под различитим елевационим угловима. Објекти који су пролазили кроз доњи дијаграм зрачења обезбеђивали су почетне податке за узбуњивање Северноамеричке команде противваздушне одбране (NORAD). Подаци добијени приликом проласка кроз горњи дијаграм зрачења омогућавали су израчунавање балистичке путање и тачке поготка. Одељење за тешку војну електронику компаније General Electric (GE) инсталирало је ове системе почетком 1960-их година у Клеру (Аљаска) и Тулеу (Гренланд).[2]

Прототип радара инсталирала је компанија General Electric на Тринидаду, где је од фебруара 1959. године коришћен за праћење испитивања ракета лансираних са америчког атлантског ракетног полигона у Кејп Канавералу. Ова испитивања Линколнове лабораторије значајно су допринела развоју радарске технологије. Она су, између осталог, обухватала пројектовање и развој такозваног органског цевног преклопника, (organ-pipe-scanner),[3],[4], који је био предвиђен за велике предајне снаге, као и банке Доплерових филтера, базе података за обраду радарских сигнала, алгоритме за карактеризацију циљева и оптимизацију и испитивање различитих радарских компонената.

Сваки претраживачки радар AN/FPS-50 састоји се од три антенска поља са припадајућом помоћном опремом. Свако од ових антенских поља покрива сектор од 40° по азимуту до даљине од 3000 наутичких миља. Појединачни рефлектор висок је око 165 стопа и дугачак 400 стопа. У вертикалној равни поље има параболични облик, а у хоризонталној равни кружни. Ови радари надзиру конструкцијом одређени простор ради откривања лансирања ракета и сателита у ниској Земљиној орбити. Сваки претраживачки радар наизменично користи два дијаграма зрачења антене. Горњи део представља лепезасти дијаграм зрачења са средњим елевационим углом од 7°, док доњи има средњи елевациони угао од 3,5°.[5]

Предајници користе шест парова клистрона велике снаге произвођача Litton Corp., од којих сваки има пречник од 18 инча (46 cm). Били су уграђени у трансформаторе хлађене уљем, који су се уздизали до 3 m изнад пода. Сваки од клистрона који је радио у UHF опсегу на фреквенцији од 425 MHz производио је средњу снагу од 2,5 мегавата. Сваки пар електронских цеви био је међусобно повезан таласоводима широким готово један метар и високим пола метра, тако да је кроз њих могла да се провуче одрасла особа витке грађе. Енергија ових парова цеви довођена је преко таласоводних преклопника до зграда са антенским зрачницима.[6] Приказ је остварен на показивачу сличном двоканалном осцилоскопу, са А-приказом. Горњи сноп на показивачу имао је позитивно отклањање, а доњи негативно отклањање. Временска скала отклањања по даљини могла је да се бира између 4 ms, 35 ms и 6 секунди.

AN/FPS-50(V)

Године 1971. модернизовани су положаји са старијим торусним антенама. Радар је добио ознаку AN/FPS-50(V) и постао радар велике снаге за извиђање, који је сада радио у L-опсегу. Користи познате поступке мерења времена простирања и импулсно-Доплерове технике за одређивање даљине, положаја и радијалне брзине објеката у свемиру.

Велики део радара AN/FPS-50(V) означава се као група радарских уређаја. Ова група обухвата електронске ормане са конзолама, таласоводне и коаксијалне компоненте за пренос високофреквентних сигнала, као и помоћне агрегате. Опрема групе радарских уређаја смештена је у три предајне зграде на положају 1 и у две предајне зграде на положају 2 система BMEWS. Већина склопова смештена је у стандардизоване електронске рекове, који нису коришћени искључиво за овај радар. Спољашње димензије ових рекова износе 83 инча висине (2,12 m), 28 инча ширине (72 cm) и 30 инча дубине (77 cm).[7]

Извори и референце:
  1. Joachim Beckh: ’’Blitz & Anker’’ BoD – Books on Demand, 2005, ISBN 3-8334-2997-6, стр. 54
  2. www.fas.org
  3. K.S. Kelleher and H.H. Hibbs, ”An Organ Pipe Scanner,“ Naval Research Laboratory Report 4141 (11 May 1953)
  4. www.radomes.org
  5. www.globalsecurity.org
  6. www.bwcinet.com са више фотографија
  7. Jane’s Radar and Electronic Warfare Systems