www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Торусна антена

жижа
жижна линија

Слика 1: Жичани модели ротационих параболоидних површи: лево за параболичну антену, десно за торусну антену.

жижа
жижна линија

Слика 1: Жичани модели ротационих параболоидних површи: лево за параболичну антену, десно за торусну антену.

Торусна антена

Торусна антена (од енгл. toroidal = торусни, прстенастог облика) заснива се, слично параболичној антени, на геометрији једне ротационе површи настале ротацијом параболе. Рефлектори ових антена представљају сегменте таквих површи.

За конструкцију класичне параболичне антене парабола ротира око своје осе симетрије (слика 1, лево). Тако настаје ротациони параболоид. Код параболичних антена та оса симетрије уједно представља и главни смер зрачења, под условом да се примарни зрачник налази у жижи.

Код торусне антене оса ротације постављена је нормално на осу симетрије параболе, на растојању од ротационе површи које је веће од жижне даљине параболе (слика 1, десно). Торусна антена не формира једну жижу, већ читав скуп жижних линија које се налазе на полукружници испред рефлектора.

У поређењу са параболичном антеном, торусна антена има веће аберационе губитке, јер се примарни зрачник (на пример роговски зрачник) не налази у жижи, већ само на једној од жижних линија. У пријемном режиму рада део енергије коју рефлектор концентрише промашује примарни зрачник.

Поред тога, примарни зрачник може осветлити само ограничен део рефлектора, па је ефективна површина антене увек знатно мања него код параболичне антене.

Да би се ови аберациони губици смањили, може се, слично Касегреновој антени, применити и други рефлектор, који компензује фазне разлике на границама појединих осветљених зона.

Слика 2: Торусна антена DR3 радара AN/FPS-50 на ваздухопловној бази Clear на Аљасци, © 2000–2016 GlobalSecurity.org

Слика 2: Торусна антена DR3 радара AN/FPS-50 на ваздухопловној бази Clear AFS на Аљасци, © 2000–2016 GlobalSecurity.org

Торусне антене користе се када је потребно да један велики рефлектор омогући више различитих главних праваца зрачења истовремено. То се, на пример, користи код OTH-B радара, чији су антенски рефлектори, због веома ниских радних фреквенција, сувише велики за механичко окретање.

Рефлектор торусне антене радара AN/FPS-50 био је приближно величине фудбалског игралишта. Напајање антене реализовано је помоћу такозваног organ-pipe scanner, који наизменично укључује различите зрачнике распоређене на више положаја у предајно-пријемни пут. На тај начин се избором тачке напајања антенски дијаграм закреће, док сам рефлектор остаје непокретан.

Захваљујући овом својству, торусне антене могу се користити и за истовремени пријем сигнала са више геостационарних сателита помоћу само једне антене. За сваки положај зрачника потребан је посебан LNB и одговарајући пријемник.

Таква конфигурација може се користити и за приватни сателитски телевизијски пријем. Њена предност је у томе што је потребан само један велики рефлектор, уместо више појединачних антена. Управо због те предности овај тип антене интересантан је и обавештајним службама, јер омогућава надзор комуникација преко чак 35 различитих сателитских позиција помоћу једне једине антене.[2][3]

Додатно значење: Назив „торусна антена“ понекад се користи и за посебну врсту надувавајуће сателитске антене. Носач рефлектора у облику прстена (торуса) надувава се и затеже претходно склопљени рефлектор. И сам рефлектор је надувавајући, али само једна његова страна има рефлектујућа својства (пресвучена је металним слојем), тако да након надувавања настаје параболична антена.[4]

Извори и литература:

  1. Yahya Rahmat-Samii, Reflector Antenna Developments: A Perspective on the Past, Present and Future, 2015, IEEE Antennas and Propagation Magazine, Band 57, Ausgabe 2, ISSN 1045-9243, S. 85-95
  2. Desmond Ball, Duncan Campbell, Bill Robinson and Richard Tanter, “Expanded Communications Satellite Surveillance and Intelligence Activities utilising Multi-beam Antenna Systems”, NAPSNet Special Report, 28 May 2015. (online)
  3. Model 700-70TCK Torus Multiple Band Antenna (технички лист)
  4. Патент за надувавајућу антену: Google Patents

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>