Сопствени радарски уређај
Слика 1: Склоп предајника/побудног степена за генерисање и модулацију високофреквентног сигнала.
Сопствени радарски уређај
Принципска шема
У почетку треба израдити радар са непрекидним зрачењем (CW радар) који већ има могућност рада као FMCW радар при чему нема опасности од великих импулсних снага. Снага предајника је реда миливата, за више редова величине испод дозвољених граничних вредности. Концепција омогућава да се после успешног испитивања CW и FMCW радара систем даље проширује. Тако је предвиђено и проширење на импулсни радар са унутаримпулсном модулацијом (такозвани „чирп радар“) односно пребацивање између ових режима рада помоћу управљачког вода.
Слика 2: Приказ блок-шеме
Блок-шема
Потребан је предајник чија се фреквенција може модулисати. Управљачки напон за модулацију треба да генерише мали Raspberry Pi преко дигитално-аналогног претварача.
Основу пријемника чини мали, јефтин USB осцилоскоп (ELV број артикла 68-09 93 35). Нажалост, његова осетљивост није довољна за ову намену, па је потребно израдити додатно појачало. Горња гранична фреквенција овог осцилоскопа је 200 kHz, што је тек условно употребљиво. Алтернативни уређаји са опсегом до 200 MHz коштају између две и три хиљаде евра. (Ко већ има осцилоскоп, може да користи свој.)
Овај Raspberry Pi треба да служи и као процесор радарских сигнала. Чак и ако генерисање напона за подешавање троши знатан део рачунарске снаге, требало би да обавља и остале задатке система, односно обраду и приказ ехо-сигнала. (Ако то не буде могуће, набавка другог Raspberry Pi рачунара и даље је приступачна.)
Антена
Антена је компонента на коју се може потрошити највише непотребног новца. Ако се користи само једна антена (као на слици 1), потребан је феритни циркулатор . На интернету такав уређај кошта од 200 до 600 евра, уз високе трошкове испоруке, јер магнетне компоненте захтевају посебно паковање, на пример за превоз авионом. Разлика у квалитету огледа се у изолацији између предајног и пријемног пута, која може износити од 16 до 23 dB. Две одвојене антене истог квалитета могу се обезбедити уз само део ових трошкова. Пошто се ради у WLAN опсегу, могу се употребити две произвољне WLAN антене, купљене или самостално израђене.
Међутим, ако се антена поставља испред параболичног рефлектора, потребна су два параболична рефлектора (као што је овде приказано) или се мора употребити варијанта са феритним циркулатором, јер само један примарни радијатор може да буде тачно у жижи. Ако се испред параболичног рефлектора користи рог антена, неопходан је квалитетан феритни циркулатор. Обе компоненте су приближно подједнако скупе. Ипак, две рог антене могу се, ако затреба, самостално направити.
Слика 3: Блок-шема предајника без феритног циркулатора, али са две антене
Предајник
Основу предајника чини напонски управљани осцилатор (VCO) који може да покрије дозвољени фреквенцијски опсег. Треба водити рачуна да напон подешавања и напон напајања буду око 5 волти, како би и потребни напони напајања били ограничени на ову вредност. Таква компонента се може набавити код Mini-Circuits по прилично повољној цени од око 80 … 90 €: ZX95-2490+. Али опрез! Овај VCO не сме да се прикључи на напајање без оптерећења: у том случају се тренутно и неповратно оштећује.
На слици 1 приказана је експериментална поставка, мало другачија од оне на блок-шеми са слике 2. Високофреквентно појачало овде има превелико појачање. Зато је било потребно уметнути атенуатор од -9 dB на излаз VFO-а (што га додатно штити). Високофреквентни сигнал дели се на два пута: предајни пут и део који у пријемнику служи као фреквенција локалног осцилатора.
На слици 3 зелено су означене компоненте за које треба пројектовати посебну штампану плочу. То је једноставан пасивни дигитално-аналогни претварач (D/A-C) са R/2R мрежом, који у најједноставнијем случају користи дигиталне излазе (GPIO) рачунара Raspberry Pi. Пошто је D/A-C пасиван, његова брзина зависи само од Raspberry Pi рачунара. За сада није потребан синхронизациони такт. Да би се добио тестерасти импулс, Raspberry Pi треба само бинарно да увећава вредност на овим излазима. Без проблема се може добити и троугаони импулс. Од тога да ли се користи 8 или 12 бита зависи колико ће тестерасти сигнал личити на степенасти напон. Расположиви фреквенцијски опсег дели се на 256 или 4096 корака. При опсегу од 250 MHz величина корака је 1 MHz или 62 kHz. Ако тестерасти импулс треба да траје око 1 ms, Raspberry Pi мора да броји брзином од приближно 4 MHz.
Следећи операциони појачавач (OPV) претвара напон ограничен логичким нивоима у напон подешавања који у потпуности користи опсег VCO-а. Могуће је радити и без OPV-а, али би тада значајан део расположивог фреквенцијског опсега остао неискоришћен.
Наравно, за исти задатак могао би да послужи и једноставан аналогни генератор тестерастог напона. Међутим, недостатак је што би радар тада могао да генерише само тај тестерасти сигнал и касније не би могао да се прошири, на пример, у импулсни радар са фазном модулацијом.
Пријемник
Пријемник се за сада практично састоји само од малог USB осцилоскопа. Изабрани модел је веома једноставан и може да обрађује аналогне сигнале до 200 kHz. То је заправо премало, тако да је ова варијанта погодна само за привремену проверу рада и касније је треба заменити снажнијим моделом. Ипак, то у почетку олакшава димензионисање претпојачала, јер ни оно не мора да има вишу граничну фреквенцију. (При изради D/A-C претварача описаног уз предајник, овај USB осцилоскоп већ може да се користи за мерења.)
За промену фреквенције тестерастог сигнала од 250 MHz за 1 ms, фреквенцији од 200 kHz одговара кашњење од 0,8 µs. То одговара времену простирања за растојање 0,8·150 m = 120 m. Са оваквом концепцијом предајника тај домет није достижан ни по енергетском билансу. Ако радар треба да ради само на малим растојањима (у учионици), фреквенција бројања може чак да се удвостручи или учетворостручи. Тада се 4096 корака постиже већ за 250 или 500 µs, што (за сада) ограничава домет на 30 или 60 m.
Без модулационог напона, коло приказано на слици 1 ради као CW радар. За сада може само да детектује Доплерове фреквенције, али не и да мери растојање. Очекиване Доплерове фреквенције у овом опсегу могу се израчунати и при брзини од 30 km/h износе, на пример, око 320 Hz.
Ако одабрани USB осцилоскоп нема могућност приказа спектра, биће тешко препознати ехо-сигнал као такав. На екрану се виде синусоидни сигнали који се несинхронизовано померају. Подсећају на мрежни брум и лако се могу с њим помешати. Али ако се приликом померања металног предмета испред антене амплитуда и фреквенција тог привидног брума мењају, то је већ разлог за славље!
Ако USB осцилоскоп ипак има функцију анализатора спектра, измерена фреквенција ехо-сигнала ( Доплерова фреквенција) представља меру релативне брзине кретања објекта који одбија сигнал.
Процена трошкова
Досадашњи списак компонената даје преглед потребног материјала и оквирну, још непотпуну процену трошкова:
| Склоп | Тип | Количина | Добављач | Цена |
|---|---|---|---|---|
| Напонски управљани осцилатор | ZX95-2490+ | 1 | Mini-Circuits | 42,89 € |
| Појачало (бафер) | ZX60-242LN+ | 1 | Mini-Circuits | 57,55 € |
| Разделник снаге | ZX10-2-332+ | 1 | Mini-Circuits | 33,46 € |
| Нискошумно појачало | ZX60-P105LN+ | 1 | Mini-Circuits | 73,25 € |
| Мешач | ZX05-C42+ | 1 | Mini-Circuits | 39,40 € |
| Мрежаста параболична антена | TL-ANT2424B | 1 | око 40,00 € | |
| Феритни циркулатор | AT11B-TE207-AF | 1 | Aaren | 155,00 € |
| USB осцилоскоп | USB-MSM | 1 | ELV | 39,95 € |
| Raspberry Pi | тип B+ | 1 | ELV | 32,95 € |
| Кабл RG402, SMA конектори | 50,00 € | |||
| Укупно | 589,44 € |
(У ову процену није урачунат рачунар неопходан за рад, јер се претпоставља да је већ доступан.)
Ова процена је састављена око 2018. године. Осим што цене ретко падају, нажалост, неки склопови фирме Mini-Circuits више се не производе.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић