www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Самостална израда рупорног зрачачача

Слика 1: Рупорни зрачач израђен ручно

Самостална израда рупорног зрачачача

За фреквенцијски опсег од 5,7 до 5,8 GHz рупорни зрачач је најбољи избор као примарни зрачач. Међутим, због превисоких цена куповина готовог рупорног зрачачача није исплатива. Као алтернатива могу да се користе и разне друге антене (углавном логаритамско-периодичне антене, са рефлектором или без њега) за овај WLAN фреквенцијски опсег, али уз мање појачање антене.

Уз мало ручне спретности и основну опрему у кућној радионици (стега, лемилица, фен за врућ ваздух или пропански горионик, тестера за метал и турпије), рупорни зрачач може да се направи самостално. Ипак, требало би да изгледа нешто професионалније од такозваних антена направљених од лименки. Потребан материјал: мало месинганог лима и одбачени комад правоугаоног таласовода, нешто челичне жице за везивање цвећа и око два до три дана стрпљивог рада. Ако никако није могуће набавити месингани или бакарни полуфабрикат, и део таласовода може да се направи од месинганог лима. (То ипак не препоручујем, јер захтева најмање двоструко више посла.)

Прорачун

Најпре треба направити малу скицу изгледа рупорног зрачачача. Могу да приложим и цртеж са димензијама свог примерка, али оне увек зависе од тога која је врста таласовода доступна, односно коју правоугаону месингану цев (нпр. 50 × 25 × 2 mm) можете уместо ње да купите преко интернета.

Полазна величина је таласна дужина: фреквенцији од 5,8 GHz у слободном простору одговара приближно 51 mm. Али опрез! Унутар таласовода иста фреквенција има другачију таласну дужину! Ради разликовања, таласну дужину у слободном простору означићу са  λ0 а таласну дужину у таласоводу са  λH Израчунавање таласне дужине у таласоводу зависи од димензија самог таласовода. Део таласовода који сам употребио (WR 187) има унутрашњу таласну дужину при највишој WLAN фреквенцији од 5,875 GHz једнаку  λH= 60,3 mm.

Димензије рупорног зрачачача изабрао сам само на основу начела да његова дужина треба да буде знатно већа од таласне дужине. У мом примеру она је тек нешто већа од једне таласне дужине, али је циљ само да се покаже принцип. Величину отвора (апертуре) изабрао сам тако да се димензије a и b дела таласовода удвоструче. Ниједна од ових вредности није оптимална и требало би их прилагодити сваком конкретном случају.

Израда

Дужину дела таласовода изабрао сам као ½ λH. За овај тип таласовода то даје дужину од 30,1 mm. Томе се додаје дебљина материјала задњег зида, који се утисне у таласовод и залеми.

Из месинганог лима најпре треба исећи два пара једнаких једнакокраких трапеза, од којих ће настати зидови рупорног зрачачача (види слику 3). Дужина рупорног зрачачача треба да буде већа од таласне дужине, али не превелика, јер би тада постављање испред параболичног рефлектора било веома незгодно. У свом случају изабрао сам 60 mm, јер је месингана трака била управо толико широка. Отвор рупорног зрачачача (дакле, најдужу страницу трапеза) изабрао сам тако да буде двоструко већи од отвора који одређује део таласовода. Спојне ивице могле би да се закосе… али то захтева сувише посла. За дужу страницу „a“ једноставно сам употребио спољну димензију таласовода, а за краћу страницу „b“ његову унутрашњу димензију.

Ко уме тврдо да леми, нека то и уради; остали морају да користе меко лемљење. Меко лемљење овако великих површина је тешко. Снага лемилице је увек премала да би сама својом топлотом могла да залеми ове лимове и истовремено довољно загреје целу конструкцију, а да не дође до деформације. Зато лим треба претходно загрејати феном за врућ ваздух или пропанским гориоником до температуре коју лемилица затим само локално допуњава.

Све површине и спојне ивице које ће касније бити залемљене треба унапред калајисати. Док је калај још течан, вишак треба обрисати старом крпом. На спојним ивицама трапеза избуше се рупе пречника око 1 mm. Кроз њих се трапези повежу жицом за везивање цвећа, а затим залеме. Рупе треба бушити тек после калајисања, иначе би се брзо поново запушиле лемом. Положај ових рупа треба веома пажљиво одредити: на дужој страници жица провучена кроз њих служи као граничник за бочне делове. Бакарна жица није нарочито погодна јер се растеже и не обезбеђује стабилност. Жица за везивање цвећа је челична и може чврсто да се увије.

Препоручује се лемљење у два корака: најпре се трапези залеме један за други. Као помагало сам у дебљем алуминијумском лиму исекао одговарајући правоугаони отвор како би трапези стајали под правим углом један према другом. После хлађења могу да се дотерају турпијом површине које належу на део таласовода. (Не заборавите: после турпијања ове површине поново калајисати.) Затим жицом причврстити део таласовода.

Тек после потпуног лемљења, односно након завршне монтаже, ова челична жица може поново да се извуче клештима.

Напајање

За увођење енергије из кабла у део таласовода изабрано је најједноставније решење. На слици 6 мера „c“ означава дебљину зида таласовода. Са спољног проводника SMA прикључнице предвиђене за лемљење кабла RG 402 скинуо сам турпијом толико материјала да је остала само дебљина зида таласовода од 2 mm. Затим сам кратак комад кабла залемио у прикључницу. После тога сам уклонио спољни проводник кабла који је штрчао из прикључнице. На таласоводу је избушена одговарајућа рупа: мера „d“ на слици (овде: 4,6 mm), тако да SMA прикључница може чврсто да се залеми у ту рупу.

Рупа у таласоводу треба да буде тачно по средини, али на растојању од ¼ λH (таласне дужине у таласоводу) од задњег зида. Дужина истуреног унутрашњег проводника кабла износи ¼ λ0 (таласне дужине у слободном простору). Теоријски постоји фактор скраћења који зависи од дебљине унутрашњег проводника. У пракси овај унутрашњи проводник продире у таласовод за 12 mm. Спољни проводник треба да буде у равни са унутрашњом површином таласовода.

Завршна монтажа

Задњи зид је димензионисан тако да може да стане унутар дела таласовода. Ивице зидова таласовода благо се закосе турпијом како задњи зид не би упао приликом лемљења. У задњи зид уграђују се и два причврсна завртња M5 са упуштеном главом за касније монтирање рупорног зрачачача. Са спољне стране завртње држе две мале плочице са жлебом. Са унутрашње стране завртњи се додатно залеме за задњи зид, а затим се површина изравна брушењем. Прорез на глави завртња треба потпуно испунити лемом.

Сада се појединачни делови рупорног зрачачача повежу уврнутом жицом. Треба пазити да делови не буду међусобно искривљени. Лемљење је најбоље обављати на ватросталној плочи (од керамике или великој подној плочици). Потом повезане делове загрејати феном за врућ ваздух и залемити.

На крају, после кратког хлађења, задњи зид се утисне у таласовод и залеми. Пошто су површине таласовода за лемљење већ калајисане, то више не би требало да буде проблем.

Тек сада се жице за привремено везивање одсеку, а њихови остаци уклоне турпијом. Преостале рупе су много мање од десетине таласне дужине: зато су електромагнетно непропусне и могу се занемарити и попунити китом. Површине се очисте турпијом и вуном за полирање месинга. На крају се залеми прикључница са четвртталасним зрачачем: овога пута лемилица мора сама да обезбеди потребну топлоту. Пошто су жице за везивање већ уклоњене, фен за врућ ваздух могао би да сруши целу конструкцију као кулу од карата.

Сива боја из спреја даје рупорном зрачачу професионалан спољашњи изглед. Предност овог фреквенцијског опсега је што овакви ручни радови могу једноставно да се испитају рачунаром преко WLAN мреже. Као замена за уобичајену малу штапну антену, овај рупорни зрачач је већ показао добру усмереност, уз одговарајуће повећање домета у том смеру.

Галерија слика

Слика 2: Конструкциони цртеж

Слика 3: Месингани делови

Слика 4: Делови повезани жицом и већ залемљени

Слика 5: Унутрашњи изглед готовог рупорног зрачача

Слика 6: Увођење енергије помоћу четвртталасног зрачача

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић