Радар за надзор аеродромских површина

Слика 1: Некадашњи X-опсежни поморски радар коришћен као радар за надзор аеродромских површина на аеродрому Logan (САД) 1995. године
Радар за надзор аеродромских површина
Радар за надзор аеродромских површина или радар за надзор кретања на аеродрому (SMR = Surface Movement Radar) представља данас најчешће коришћен систем за надзор кретања авиона и возила на земљи. Реч је о примарном радару који открива све авионе у покрету на путу ка полетању или од слетања до терминала. Радари за надзор аеродромских површина често се означавају и скраћеницом ASDE – Airport Surface Detection Equipment.
Радар за надзор аеродромских површина обезбеђује праћење ових кретања са веома великом брзином освежавања података. Антена је често постављена директно на контролни торањ аеродрома, што обезбеђује добар преглед. (Веома велики аеродроми, као што је аеродром у Минхену, за потребе надзора аеродромских површина имају чак и други торањ.) Опрема радара разликује се од класичног радара због потребе рада у условима веома јаких сметњи од непокретних циљева, као и других отежавајућих услова. Квалитет приказа често трпи због ових физички неповољних услова.
Брзина обртања антене SMR радара износи приближно један обрт у секунди. Многи од ових радара раде у X-опсегу и K-опсегу. Знатно бољу резолуциону моћ имају уређаји који раде између 92 и 96 GHz. Међутим, они су веома осетљиви на пригушење услед кише.
Слика 2: Исти аеродром на дисплеју, данас са ASDE-3 и везама за пренос података
Употреба примарног радара значи да идентификација приказаних објеката није могућа, па контролори летења морају да изврше оптичку идентификацију (нпр. једноставним „гледањем кроз прозор“). То је један од фактора који доводе до смањења капацитета аеродрома при слабој видљивости. Решење је систем који повезује и секундарни радар са радаром за надзор аеродромских површина, при чему су и сва возила и земаљска опрема на аеродрому опремљени транспондером (видети ASDE-X програм). Радари за надзор аеродромских површина опремљени су интерфејсима ка другим радарским уређајима, као што су прилазни радари или секундарни радари. Процесорски управљана обрада података омогућава алармирање у опасним ситуацијама, као и идентификацију и приказ додатних информација уз ознаку циља.
Поред примарног радара најчешће се користи систем везе за пренос података заснован на секундарном радару, Automatic Dependent Surveillance - Broadcast (ADS-B), за идентификацију ознака циљева. Овај систем декодира и SSR информације. Слика поред приказује авионе са припадајућом Mode-S адресом. Ова информација може се користити чак и за приказ броја лета или авио-компаније.
Најсавременији системи користе велики број пријемника за секундарну радарску фреквенцију распоређених по аеродрому и одређују тачне положаје помоћу мултилатерације.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић