Френелова зона
Слика 1: Френелова зона за радио-релејну везу
Френелова зона
За несметан пренос потребно је да одређени простор између
предајника и пријемника буде без препрека било које врсте,
јер би у супротном дошло до
интерференције
директног таласа са таласима који су се одбили од препрека.
Простор око директног радио-снопа,
који је овде од посебног значаја,
обухвата област у којој је додатни пут
електромагнетног таласа највише половина таласне дужине.
Ова област је названа
„прва Френелова зона“
по француском инжењеру Augustinu Jeanу Fresnelu,
који је спроводио експерименте са светлосним таласима.
Прва Френелова зона представља замишљени
елипсоид ротације,
у чијим се жижама налазе обе антене,
а код кога је додатни пут рефлектованог сигнала
преко површине елипсоида
једнак половини таласне дужине.
Димензије прве Френелове зоне
одређују се дужином радио-везе
и таласном дужином
λ.
Мала полуоса
b
елипсоида ротације израчунава се према:
(1)
Ако препреке задиру у ову зону, рефлексије од њих доводе до слабљења сигнала на месту пријема.
Френелова зона код радара
Код радара, поред горе описаног елипсоида ротације, мора се узети у обзир и окретање антене. Делови Земљине површине, који се такође често називају „Френеловим зонама“, имају такве димензије да се фазе таласа који од извора пролазе кроз почетак и крај зоне разликују за 180°.
Слика 2: Френелова зона код радара
„Прва Френелова зона“ је, дакле, круг са положајем радара у свом центру. Наредне Френелове зоне представљају кружне прстенове око радара. Са довољном тачношћу, полупречници ових зона могу се одредити следећим формулама:
(2)
- h = висина антене изнад површине Земље
- λ = таласна дужина предајника
Само ограничени део Земљине површине утиче на рефлексију електромагнетних таласа. Тај део обухвата само неколико Френелових зона и има облик елипсе у правцу простирања електромагнетних таласа. Ако је ова елипса довољно равна, глатка и физички хомогена, целокупна површина у том правцу може се посматрати као јединствена раван. Што је област рефлексије удаљенија од антене, већа је дозвољена висина неравнина.
Напомена:
- Ова слика је много старија од Википедије и у GIF верзији је настала крајем 2005. године! На Википедију је постављена тек 05. 10. 2006. Од тада је веома често прецртавана без навођења извора, занимљиво увек са истим профилом терена.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико