www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Јаги антена

директори
зрачник
рефлектор

Слика 1: Елементи Јаги антене

Јаги антена: на уском хоризонталном носачу антене налази се рефлектор. На одређеном растојању следи зрачник (овде дипол), а затим три директора чија се дужина постепено смањује, док се међусобно растојање повећава.
директори
зрачник
рефлектор

Слика 1: Елементи Јаги антене

Јаги антена

Јаги антена припада групи уздужних антена и користи елементе побуђене електромагнетним зрачењем. Ова врста антене развијена је за опсег радио-таласа од кратких таласа па све до горњег дела UHF опсега. (Названа је по јапанском проналазачу, професору Хидецугу Јагију.) Међутим, примењује се и у радарској техници.

Јаги антене састоје се од групе активних и пасивних (паразитских) елемената који, међусобном спрегом, формирају заједнички изразито усмерен антенски дијаграм. Оне се обично састоје од само једног напајаног елемента (најчешће полуталасног дипола) и већег броја паразитских елемената који се побуђују зрачењем.

Јаги антена приказана на слици има дипол као активни зрачник, а као пасивне елементе један рефлектор и три директора постављена на неједнаким растојањима. Што се више пасивних елемената користи, то је већи антенски добитак. Истовремено се смањује ширина пропусног опсега, а антенски дијаграм постаје ужи.

Систем директора код Јаги антене

Слика 2: Функција директора као паразитског зрачника; фазни помак у директору услед капацитивне реактансе надовезује се на фазни помак изазван разликом времена простирања при спрезању (тренутни приказ путујућих таласа)

Функција директора као паразитског зрачника

Слика 2: Функција директора као паразитског зрачника; фазни помак у директору услед капацитивне реактансе надовезује се на фазни помак изазван разликом времена простирања при спрезању.

Најједноставнија Јаги антена састоји се од три елемента. Дужина елемената варира око половине таласне дужине: рефлектор је приближно 15% дужи, док су директори постепено краћи, обично за око 5%. Сваки директор осцилује под утицајем напајаног дипола, преузима део његове енергије и зато се назива паразитски зрачник.

Директори Јаги антене заједно образују својеврстан систем директора и осцилују синхронизовано са побудним елементом. Међутим, те осцилације нису у потпуно истој фази, већ у смеру простирања таласа касне једна за другом. Ово кашњење изазива фазни помак који није одређен само временом простирања, већ и дужином самог директора. Због одступања од резонантне дужине, директор има капацитивна својства, што доводи до одговарајућег фазног помака струје.

Ако је дипол нешто краћи од половине таласне дужине зрачења, он ради испод своје резонантне фреквенције, његова реактанса је капацитивна, а струја предњачи у односу на напон за приближно λ/2. Обрнуто, ако је дипол нешто дужи од λ/2, струја ће каснити за индукованим напоном, а самим тим и за електричним пољем, такође за приближно λ/2.

Пошто је директор постављен на растојању које приближно одговара овом кашњењу, његова осцилација се у жељеном смеру готово фазно поклапа са осцилацијом побудног елемента. У супротном смеру, међутим, фазна разлика се сабира са разликом времена простирања услед додатног растојања од зрачника, тако да се оба поља делимично међусобно поништавају. Само делимично, јер чак и при оптималном подешавању растојања увек постоје губици, па директор не може да осцилује истом амплитудом као побудни елемент.

Слика 3: Антена са три елемента; суперпозиција поља рефлектора, зрачника и директора (тренутни приказ путујућих таласа)

Суперпозиција поља рефлектора, зрачника и директора

Слика 3: Антена са три елемента; суперпозиција поља рефлектора, зрачника и директора

Антенски добитак који се постиже само једним директором може достићи и до 3 dB. То значи да је ова антена са два елемента у жељеном смеру готово двоструко осетљивија од једноставног дипола.

Да ли ће неки елемент функционисати као рефлектор или као директор, зависи искључиво од његове реактансе, односно од његове дужине. Рефлектор са својим индуктивним понашањем помера фазу осцилације у супротном смеру од директора, који има капацитивно понашање. Као резултат тога, појединачна поља се у жељеном смеру конструктивно сабирају, док се у супротном смеру деструктивно поништавају.

Распоред приказан на слици 3 указује на то да би додавање нових елемената могло још више повећати усмереност антене. То је заиста случај и управо се та особина користи код дугих Јаги антена. Директори и рефлектори комбинују се са напајаним диполом или пресавијеним диполом тако да се у једном смеру добија максимално зрачење, док се у супротном смеру потискује зрачење.

Побољшање антенског добитка, међутим, није линеарно. На пример, антена са три елемента постиже добитак од приближно 5 до 6 dB. Додавање још једног директора доноси повећање добитка од око 2 dB. Свако наредно додавање директора има све мањи ефекат.

Поље антенских елемената понекад се описује и као систем са путујућим таласом. Оно уноси фазно кашњење предатог сигнала. Због тог фазног кашњења, осцилације се од директора до директора шире нешто спорије од брзине светлости. Ова појава назива се фазна брзина.

У зависности од конструкције антене, фазна брзина износи приближно од 0,7 до 0,9 брзине светлости. Због тога додатни диполи морају бити постављени на нешто мањем растојању од половине таласне дужине у односу на претходни елемент, а истовремено морају бити и нешто краћи. Управо због овог фазно помереног спрезања, Јаги антена припада групи антена са путујућим таласом.

Слика 4: Тродимензионални приказ антенског дијаграма Јаги антене са осам елемената и пресавијеним диполом као побудним елементом, напајаним снагом од 11 dBm

Слика 4: Тродимензионални приказ антенског дијаграма Јаги антене са осам елемената и пресавијеним диполом као побудним елементом, напајаним са 11 dBm.

P-18 у Гредингу
(click to enlarge: 700·560px = 85 kByte)

Слика 5: Радарски систем са групом Јаги антена, (P-18 „Spoon Rest D“), антенски добитак G = 18,4 dB

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>