Рефлексије на површини Земље
Слика 1: Разгранатост антенског дијаграма изнад рефлектујућих површина
Рефлексије на површини Земље
Слика 2: Помоћна конструкција за израчунавање резултујућег антенског дијаграма
Рефлексије на површини Земље или другим рефлектујућим површинама настају када те површине, услед недовољног усмеравања антенског снопа, такође буду осветљене радарским предајником. У том случају, поред директне путање сигнала, постоји и путања при којој се електромагнетни таласи рефлектују од приближно равне површине према законима геометријске оптике. Рефлектовани сигнал због обилазног пута добија временско кашњење. Ако директни и рефлектовани сигнал имају једнаке амплитуде, али се због разлике у путањи разликују за половину таласне дужине, може доћи до потпуног поништавања сигнала услед интерференције. Са друге стране, ако су оба сигнала у фази, долази до појачања. Последица је да се у резултујућем ефективном антенском дијаграму главни сноп снажно разгранава.
За прорачун резултујућег антенског дијаграма у симулационом програму допринос сигнала рефлектованог од површине добија се тако што се стварној антени дода друга антена, постављена симетрично у односу на површину Земље. Ако је растојање између те две антене велико, настаје снажно разгранавање ефективног антенског дијаграма. Његови нулти правци означавају смерове у којима је ова радарска конфигурација слепа. За угао елевације ε1 првог главног максимума, једноставним геометријским разматрањем добија се следећа једначина:
(1)
Слика 3: Фактор рефлексије таласа са хоризонталном и вертикалном поларизацијом на морској води у S-опсегу у зависности од упадног угла.
Слика 3: Фактор рефлексије таласа са хоризонталном и вертикалном поларизацијом на морској води у S-опсегу у зависности од упадног угла.
Ако се са брода желе откривати објекти који лете на малим висинама изнад воде, потребна је што већа висина антене како би се проширио радио-хоризонт. Истовремено, таласна дужина треба да буде што мања, како би се први главни максимум појачао и одржао што нижим. Због тога поморски навигациони радари претежно раде у X-опсегу. Међутим, са повећањем таласне дужине смањује се број локалних минимума. У VHF-опсегу остаје само један изражени минимум, на приближно 10 до 11 степени.
За дубину локалних минимума антенског дијаграма одлучујући је фактор рефлексије ρ површине Земље или воде. Према слици 3, он зависи од фреквенције, поларизације и упадног угла ξ. За мале упадне углове који су овде релевантни, фактор рефлексије је при фазном углу од 180° увек близу вредности 1, тако да се мора рачунати са поништавањем сигнала услед интерференције.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико