Преламање
зрак
гушћа
средина
ређа
средина
зрак
Слика 1: Преламање на граници две средине различите густине
зрак
гушћа
средина
ређа
средина
зрак
Слика 1: Преламање на граници две средине различите густине
Преламање
Преламање је промена правца простирања таласа услед локалне промене његове брзине простирања, која је описана индексом преламања n. Када талас косо падне на граничну површину две средине различите густине, у којима има различите брзине простирања, при преласку у другу средину долази до промене брзине.
То доводи и до промене правца простирања таласа, односно каже се да се талас прелама на граничној површини. При уласку у оптички гушћу средину електромагнетни талас се увек прелама ка нормали.
Ако се угао у оптички ређој средини означи са α, а угао у оптички гушћој средини са β, онда упадни зрак, преломљени зрак и нормала увек леже у истој равни, при чему важи следећи закон, закон преламања:
| n = | v1 | = | sin α | (1) |
| v2 | sinβ |
Слика 2: Једноставан експеримент: ласерски показивач и акрилна плоча.
Количник n је за сваки пар материјала независан од упадног угла α и назива се индекс преламања. Он је једнак односу брзина простирања v1 и v2.
При одређеном упадном углу преламање на граници оптички гушће и оптички ређе средине може довести и до тоталне рефлексије. Карактеристични упадни угао електромагнетног таласа на границу две средине различитих индекса преламања, од којег настаје тотална рефлексија, назива се гранични угао или Брустеров угао θB (по серу Дејвиду Брустеру). Код радара се ова појава назива аномално простирање таласа, које може изазвати прекомерни домет па чак и нежељене ехо-сигнале, такозване „анђеле“.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико