Двопутањски антенски дијаграм
у тренутку предаје
антенских дијаграма
при пријему
6. пријемног канала
Слика 1: Пример дигитално формираног двопутањског антенског дијаграма
у тренутку предаје
антенских дијаграма
при пријему
6. пријемног канала
Слика 1: Пример дигитално формираног двопутањског антенског дијаграма
Двопутањски антенски дијаграм
Двопутањски антенски дијаграм (енгл.: two-way beamwidth или two-way antenna pattern) настаје уопштено када радар при предаји користи другачији антенски дијаграм него при пријему. То је, на пример, случај код вишенаменских радара који користе дигитално формирање снопа. Такав радар при предаји мора да осветли цео простор, на пример лепезастим дијаграмом, који се затим при пријему претражује истовремено формираним појединачним уским пријемним дијаграмима. Преклапање предајног антенског дијаграма са антенским дијаграмом који је делотворан при пријему тада представља двопутањски антенски дијаграм.
Слика 2: Двопутањски антенски дијаграм услед различитих аспектних углова
(1)
- FTx = антенски дијаграм при предаји
- FRx = антенски дијаграм при пријему
Примена код бистатичког SAR и SLAR радара
Код бистатичког радара са бочним осматрањем двопутањски антенски дијаграм може настати и услед различитих аспектних углова.[1] Ако, на пример, симетрични антенски дијаграм са сателита пада косо на површину Земље, осветљена површина има облик елипсе, чија се површина може израчунати из дужина велике и мале полуосе.
(2)
- ΘB = ширина снопа на половини снаге антене
- R·ΘB = важећа апроксимација за мале углове
- R = косо растојање
- γ = депресиони угао
Депресиони угао је угао између хоризонталне линије и правца осматрања радара.
Други сателит, који истим антенским дијаграмом из другог положаја такође осветљава исту површину, формира елипсу која је у односу на прву заротирана. Може се посматрати само површина коју истовремено осветљавају обе елипсе (у крајњем случају када се међусобно укрштају). Више таквих елипси из различитих аспектних углова на површини Земље оставља само мали круг чија је величина одређена највећим кругом који може бити уписан у све елипсе. То је круг пречника RΘB. Однос површине тог круга према површини елипсе износи sin(γ). За депресиони угао од 30° добија се фактор тачно 0,5, чиме се површина расејања, а самим тим и рефлектована снага, смањују за половину. Ефективна ширина дијаграма појединачних антена тако се смањује приближно до нивоа снаге од −1,5 dB.
/p>Код радара са синтетичком апертуром овај случај се јавља, на пример, и у Spotlight режиму, јер се за обраду сигнала користе сви примљени ехо-сигнали добијени са различитих положаја сателита. За формирање радарске слике из синтетичке апертуре може се користити само она површина коју сателит може равномерно да осветљава из различитих праваца. На тај начин се побољшава и азимутска резолуција, која произлази из ширине двопутањског антенског дијаграма (−3 dB)·sin(30°) = (−1,5 dB).
Занимљиво је да се овај однос може применити и на моностатички радар који зрачи вертикално надоле. У том случају депресиони угао износи 90°, а његов синус је једнак јединици. Због тога његова резолуција остаје на уобичајеном нивоу од −3 dB.
Даље примене
Слика 3: FMCW радарски модул са различитим величинама антена за предају и пријем
(Љубазношћу компаније RFbeam Microwave GmbH)
Слика 3: FMCW радарски модул са различитим величинама антена за предају и пријем
(Љубазношћу компаније
RFbeam Microwave GmbH)
Још један пример примене је радар са одређивањем правца по минимуму сигнала само у пријемном каналу (COSRO), као што је историјски радар за праћење циљева Type 275 .
И савременији радари користе различите предајне и пријемне антене, као што је, на пример, K-MC4 компаније RFbeam Microwave GmbH, који ради у фреквенцијском опсегу од 24 GHz (слика 3). Са овим радарским модулом могуће је реализовати монопулсни поступак у једној равни. Међутим, може се користити и само један пријемни канал. У том случају преклапају се антенски дијаграми предајне и пријемне антене. Пошто се њихове бочне латице налазе под различитим бочним угловима, укупни интензитет бочних латица се смањује.
Извори:
- D. Jenn, ’’Microwave Devices & Radar’’, Lecture Notes Volume 2, Version 7.2, Naval Postgraduate School, стр. 52 (онлајн)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>