Транзистори
Слика 1: Различити облици конструкције транзистора
Слика 1: Различити облици конструкције транзистора
Када је тим Bell Telephone Laboratories 1948. године развио први транзистор, одмах се појавило велико интересовање за истраживање и развој ове полупроводничке технологије. Транзистор, који је у почетку привлачио пажњу само као занимљивост, брзо је постао компонента од изузетног значаја. У почетку је демонстрирана само теоријска могућност појачања напона помоћу полупроводничког кристала. Пре тога су кола појачавача била позната само са вакуумским цевима. Транзисторска технологија је брзо освојила тржиште. У већини случајева транзистор је био супериорнији од електронске цеви: био је много мањи и робуснији, није захтевао напон за грејање, а уместо уобичајеног високог напона био му је потребан само веома мали радни напон. Развој транзистора омогућио је настанак микроелектронике. Слика 1 приказује мали избор различитих конструкционих облика транзистора.
Као прву полупроводничку компоненту упознали смо двополну диоду. Следећа полупроводничка компонента има знатно разноврснију примену. Она има само један прикључак више од диоде, али се веома добро може користити као активни појачавач. Полупроводничке компоненте које имају три или више прикључака називају се транзистори. Овај назив је вештачки створена реч и потиче од енглеских речи Transfer и Resistor. Овај назив је изабран зато што најбоље описује начин рада нове компоненте: улазни сигнал се преноси из улазног кола мале отпорности у излазно коло велике отпорности. Уопштено, транзистор је полупроводничка компонента која остварује ефекат појачања управљањем струјом носилаца наелектрисања у полупроводничком кристалу.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић