IMPATT диода
област
поље
Слика 1: Попречни пресек IMPATT диоде.
Парови електрон–шупљина настају на месту највеће јачине електричног поља („лавинска област“).
Шупљине се крећу ка катоди, електрони дрифтују ка аноди и
током дрифта стварају компензациону струју у спољашњем колу.
област
поље
Слика 1: Попречни пресек IMPATT диоде.
Парови електрон–шупљина настају на месту највеће јачине електричног поља („лавинска област“).
Шупљине се крећу ка катоди, електрони дрифтују ка аноди и
током дрифта стварају компензациону струју у спољашњем колу.
IMPATT диода
IMPATT диода (IMPact ionization Avalanche Transit-Time diode – лавинско-инјекциона диода са временом прелетања) је двоприкључни полупроводнички елемент са негативним унутрашњим отпором који ради комбинацијом лавинског ефекта и ефекта пролазног времена. У основи се састоји од једноставног pn-споја на који је у запорном смеру прикључен висок преднапон ради постизања лавинског пробоја. IMPATT диоде у комбинацији са индуктивностима водова за преднапон имају склоност ка осциловању. Користе се као високофреквенцијски извори у микроталасним осцилаторским колима и генеришу релативно велику HF снагу за телекомуникационе системе који раде у микроталасном опсегу, као и за ваздушне и земаљске радаре мале снаге. У зависности од конструкције, IMPATT диоде могу радити у фреквенцијском опсегу од неколико гигахерца па све до неколико стотина гигахерца. Као полупроводнички материјал пожељно се користи силицијум-карбид.
Слика 1 приказује типичан попречни пресек IMPATT диоде типа Read (назив према физичару William T. Read). Она је поларисана у запорном смеру преднапоном који је непосредно испод напона пробоја, а области n и n- потпуно су осиромашене слободним електронима. У доњем дијаграму приказано је унутрашње електрично поље у диоди. Због различите концентрације допирања између области дрифта и лавинске области, електрично поље достиже максимум у лавинској области, док је у области дрифта релативно слабо. Током рада лавински пробој увек настаје на месту највеће јачине електричног поља. Ту се ослобађа велики број носилаца наелектрисања у облику парова електрон–„шупљина“. „Шупљине“ се крећу ка катоди, док се електрони кроз област дрифта крећу ка аноди. Током овог тока електрона анодни напон се мења под утицајем електрона, а кроз спољашње коло протичу компензационе струје. Због кашњења изазваног лавинским пробојем и накнадним пролазним временом кроз област дрифта, у промени анодног напона настаје фазни помак од 180°, који појачава процес осциловања. Иако лавински пробој настаје импулсно, формирају се осцилације приближно синусоидног облика.
Недостатак овог елемента је висок ниво фазног шума у генераторима са IMPATT диодама, због чега је примена често ограничена на CW и FMCW радаре, јер се код ових радара примљени сигнали интегришу током дужег времена пријема. Утицаји овог фазног шума тако се током тог периода могу међусобно поништавати.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић