www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

IMPATT диода

Катода
Анода
Лавинска
област
Област дрифта
Допирање
Електрично
поље

Слика 1: Попречни пресек IMPATT диоде.
Парови електрон–шупљина настају на месту највеће јачине електричног поља („лавинска област“). Шупљине се крећу ка катоди, електрони дрифтују ка аноди и током дрифта стварају компензациону струју у спољашњем колу.

Катода
Анода
Лавинска
област
Област дрифта
Допирање
Електрично
поље

Слика 1: Попречни пресек IMPATT диоде.
Парови електрон–шупљина настају на месту највеће јачине електричног поља („лавинска област“). Шупљине се крећу ка катоди, електрони дрифтују ка аноди и током дрифта стварају компензациону струју у спољашњем колу.

IMPATT диода

IMPATT диода (IMPact ionization Avalanche Transit-Time diode – лавинско-инјекциона диода са временом прелетања) је двоприкључни полупроводнички елемент са негативним унутрашњим отпором који ради комбинацијом лавинског ефекта и ефекта пролазног времена. У основи се састоји од једноставног pn-споја на који је у запорном смеру прикључен висок преднапон ради постизања лавинског пробоја. IMPATT диоде у комбинацији са индуктивностима водова за преднапон имају склоност ка осциловању. Користе се као високофреквенцијски извори у микроталасним осцилаторским колима и генеришу релативно велику HF снагу за телекомуникационе системе који раде у микроталасном опсегу, као и за ваздушне и земаљске радаре мале снаге. У зависности од конструкције, IMPATT диоде могу радити у фреквенцијском опсегу од неколико гигахерца па све до неколико стотина гигахерца. Као полупроводнички материјал пожељно се користи силицијум-карбид.

Слика 1 приказује типичан попречни пресек IMPATT диоде типа Read (назив према физичару William T. Read). Она је поларисана у запорном смеру преднапоном који је непосредно испод напона пробоја, а области n и n- потпуно су осиромашене слободним електронима. У доњем дијаграму приказано је унутрашње електрично поље у диоди. Због различите концентрације допирања између области дрифта и лавинске области, електрично поље достиже максимум у лавинској области, док је у области дрифта релативно слабо. Током рада лавински пробој увек настаје на месту највеће јачине електричног поља. Ту се ослобађа велики број носилаца наелектрисања у облику парова електрон–„шупљина“. „Шупљине“ се крећу ка катоди, док се електрони кроз област дрифта крећу ка аноди. Током овог тока електрона анодни напон се мења под утицајем електрона, а кроз спољашње коло протичу компензационе струје. Због кашњења изазваног лавинским пробојем и накнадним пролазним временом кроз област дрифта, у промени анодног напона настаје фазни помак од 180°, који појачава процес осциловања. Иако лавински пробој настаје импулсно, формирају се осцилације приближно синусоидног облика.

Недостатак овог елемента је висок ниво фазног шума у генераторима са IMPATT диодама, због чега је примена често ограничена на CW и FMCW радаре, јер се код ових радара примљени сигнали интегришу током дужег времена пријема. Утицаји овог фазног шума тако се током тог периода могу међусобно поништавати.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић